Kampovanje u Kanadi

Šta je tako čarobno u kampovanju, ukoliko niste (ludi) avanturista ili kakav mazohista koji voli da ga izujedaju komarci i muve? Zašto pet meseci unapred Kanađani grozničavo rezervišu svoje kamp-mesto na kome će da provedu letnje dane kojih ovde nema na pretek

Oduvek, kada pomislim na letovanje, pred očima mi se pojavi prozračno-plavo more i sitan pesak, i skoro da osetim miris borove šume i lavande. Ali, od kad sam se doselila u Kanadu ne mogu čudom da se načudim – ovde letovanje uglavnom znači odlazak na kampovanje, u jedan od brojnih parkova-šuma, a u njima se pored turista šetaju dabrovi, musovi, crni medvedi, lisice i vukovi. Šta je tu čarobno, ukoliko niste (ludi) avanturista ili kakav mazohista koji voli da ga izujedaju komarci i muve? Zašto pet meseci unapred Kanađani grozničavo rezervišu svoje kamp-mesto na kome će da provedu letnje dane kojih ovde nema na pretek? U avgustu, odgovor na ova pitanja, potražila sam u Algonkin Parku, najstarijem parku u Ontariju, koji je otvoren 1893. i koji je veći od provincija Nova Škotska i Ostrva Princ Edvard. Prostire se na više od 7.000 km2, tu su šume, jezera, vodopadi, močvare, bare, klisure… U parku živi 50 vrsta sisara, više od 30 vrsta vodozemaca i 144 vrste ptica. Ima ukupno devet kampova, dva muzeja, 15 uređenih staza za šetnju, mnogo piknik površina, restorana, prodavnica… – pisalo je na brošuri koju smo dobili na ulazu u kamp kada smo se prijavili. Konačno smo došli do našeg kamp-mesta 77 koje se nalazi daleko od jezera jer smo ga rezervisali kasno (u junu!)… pa smo satima nameštali šatore na brdovitom terenu, raspoređivali hranu po kutijama sa poklopcima, odlagali drva za potpalu, išli u izvidnicu okoliša, doneli vodu u plastičnom burencetu i obišli najbliže kupatilo u kojem su tuševi, ve-ce i veš mašine. Kako je blagi očaj počeo da me hvata (ovo je moje prvo kampovanje u životu!), moji saputnici su glasno, u cilju da me motivišu, čitali – šta sve možemo ovde da radimo! Da slušamo dozivanje pataka, da gledamo inženjerske poduhvate dabrova, da slušamo simfoniju kreketanja žaba, da vozimo kanu, da pešačimo, da vozimo bicikl, da posetimo Muzej iz vremena seče šume i Art galeriju.\

Nastavak pročitajte u broju 3170.