И би Давос. И, очекивано, Доналд Трамп је покушао да украде шоу. Али, кад су се светла угасила, али и пре тога, оно што би иоле разумни требало да запамте је говор канадског премијера Марка Карнија (60). И није да нису: говор је био „хит“ на светском нивоу и вреди бар његове најважније детaље споменути, али и запамтити.
Овако је економиста Карни почео свој храбри говор:
„Данас ћу говорити о распаду светског поретка, крају једне лепе приче и почетку бруталне стварности у којој геополитика међу великим силама није подложна никаквим ограничењима.
Али такође вам тврдим да друге земље, посебно средње силе попут Канаде, нису немоћне. Оне имају капацитет да изграде нови поредак који отелотворује наше вредности, попут поштовања људских права, одрживог развоја, солидарности, суверенитета и територијалног интегритета држава. Моћ мање моћних почиње искреношћу“, нагласио је Карни и наставио:
„Чини се да нас сваког дана подсећају да живимо у ери ривалства великих сила. Да поредак заснован на правилима бледи. Да јаки могу да раде шта хоће, а слаби морају да трпе оно што морају. Овај Тукидидов афоризам је представљен као неизбежан – као природна логика међународних односа која се поново потврђује“.
Све више земаља следе овакву логику – да би се прилагодиле, избегле проблеме, надајући се да ће поштовањем договора купити безбедност.
„Неће“, јасан је канадски премијер и нуди могући излаз из тешке ситуације: „Године 1978, чешки дисидент Вацлав Хавел, касније председник, написао је есеј под називом „Моћ немоћних“. У њему је поставио једноставно питање: Како се комунистички систем одржао?
Његов одговор је почео са продавцем у пиљари. Сваког јутра, овај власник радње ставља плакат у свој излог: „Радници света, уједините се!“ Он не верује у то. Нико не верује. Али он ипак ставља знак да би избегао проблеме, да би сигнализирао да поштује прописе, да би се сагласио. И пошто сваки власник радње у свакој улици ради исто, систем опстаје. Не само кроз насиље, већ кроз учешће обичних људи у ритуалима за које приватно знају да су лажни.“
Хавел је ово назвао „животом у лажи“. Моћ система не долази из његове истине, већ из спремности свих да се понашају као да је истина, поентира Карни. И његова крхкост долази из истог извора: када чак и једна особа престане да се понаша – када пиљар уклони свој знак – илузија почиње да пуца:
„Пријатељи, време је да компаније и државе скину своје натписе. Деценијама су земље попут Канаде просперирале под оним што смо називали међународним поретком заснованим на правилима… Знали смо да је прича о међународном поретку заснованом на правилима делимично лажна. Да ће најјачи себе изузети када им то одговара. Да се трговинска правила спроводе асиметрично. И знали смо да се међународно право примењује са различитом строгошћу, у зависности од идентитета оптуженог или жртве.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању