Позитиван тест на окултно крварење не значи одмах да неко има карцином дебелог црева али је неопходно да та особа уради колоноскопски преглед што пре, а најкасније у року од три месеца. Статистика каже да је само 62,33 одсто особа са позитивним тестом на окултно крварење урадило колоноскопију. Плашимо ли се ове методе?
Податак да скоро 30 одсто пацијената на први преглед код гастроентеролога долази са узнапредовалом болешћу рака дебелог црева, јесте застрашујући као и статистика која каже да је карцином дебелог црева други по реду карцином од кога се највише умире у нашој земљи. Колико је свест о потреби скрининга на две године узнапредовала код нашег народа? Да ли ће позиви за скрининг долазити на нашу адресу редовно или још увек сами треба да водимо рачуна и радимо превентивне прегледе на време? Колико је тест на скривено крварење поуздан а када је потребно урадити колоноскопију? О свим овим питањима смо разговарали са пуковником др Ненадом Перишићем, начелником одељења за дигестивну ендоскопију на ВМА. – Карцином дебелог црева и ректума је најчешћи гастроинтестинални карцином – каже др Перишић. У нашој земљи је други по учесталости код мушкараца (први је карцином плућа) а код жена је трећи по учесталости (после карцинома дојке и плућа), односно стопа оболевања је 33 за мушкарце и 20 за жене на 100.000 становника. Заиста је застрашујући податак да се око 30 одсто болесника са карциномом колона и ректума на први преглед јавља у узнапредовалом стадијуму болести. Разлог за то је вероватно ниска здравствена просвећеност становништва и неадекватно спровођење мера примарне и секундарне превенције ове болести. Примарна превенција подразумева утврђивање и отклањање фактора ризика за (начин исхране, алкохол, пушење, физичка активност…) а секундарна превенција подразумева утврђивање популације са високим ризиком за колоректални карцином (фамилијарна полипоза дебелог црева, наследни неполипозни колоректални карцином, Peutz Jeghersov синдром, Гарднеров синдром, Турцотов синдром, дуготрајна еволуција улцерозног колитиса и Кронове болести….).У нашој земљи се започело са скрининг програмом 2013 године, а њиме су обухваћене особе оба пола, узраста од 50 до 74 године које немају друге факторе ризика за добијање колоректалног карцинома, осим година старости. По доступним подацима само је 62,33 % особа са позитивним имунохемијским тестом на окултно крварење урадило колоноскопски преглед. Позитиван тест на окултно крварење не значи одмах да неко има карцином, али је неопходно урадити колоноскопски преглед. Лекари тврде да је већ касно за лечење када се јаве симптоми за рак дебелог црева јер се ради о подмуклој болест која уопште и не мора да има симптоме. На шта онда треба да обратимо пажњу да не би дошло до обољевања? – Симптоматологија зависи од дела дебелог црева и ректума који је захваћен болешћу. Карциноми десног колона обично касно дају тегобе у смислу поремећаја пражњења (јер је лумен десног колона шири) а често је први и обично касни знак малокрвност (микроцитна анемија због недостатка гвожђа). Код пацијента са карциномом левог колона обично се јављају субоклузивне тегобе када тумор довољно нарасте да отежава пражњење дебелог црева. Пацијенти се обично жале на болове пре дефекације, учестале оскудне столице са примесама крви и са олакшањем по дефекацији. Код пацијената са туморима почетног ректума јавља се осећај непотпуне испражњености по дефекацији, лажни позиви на столицу, столица је обично танка и са примесама крви.
Наставак можете прочитати у броју 3087.