Kancer debelog creva

Pozitivan test na okultno krvarenje ne znači odmah da neko ima karcinom debelog creva ali je neophodno da ta osoba uradi kolonoskopski pregled što pre, a najkasnije u roku od tri meseca. Statistika kaže da je samo 62,33 odsto osoba sa pozitivnim testom na okultno krvarenje uradilo kolonoskopiju. Plašimo li se ove metode?

Podatak da skoro 30 odsto pacijenata na prvi pregled kod gastroenterologa dolazi sa uznapredovalom bolešću raka debelog creva, jeste zastrašujući kao i statistika koja kaže da je karcinom debelog creva drugi po redu karcinom od koga se najviše umire u našoj zemlji. Koliko je svest o potrebi skrininga na dve godine uznapredovala kod našeg naroda? Da li će pozivi za skrining dolaziti na našu adresu redovno ili još uvek sami treba da vodimo računa i radimo preventivne preglede na vreme? Koliko je test na skriveno krvarenje pouzdan a kada je potrebno uraditi kolonoskopiju? O svim ovim pitanjima smo razgovarali sa pukovnikom dr Nenadom Perišićem, načelnikom odeljenja za digestivnu endoskopiju na VMA. – Karcinom debelog creva i rektuma je najčešći gastrointestinalni karcinom – kaže dr Perišić. U našoj zemlji je drugi po učestalosti kod muškaraca (prvi je karcinom pluća) a kod žena je treći po učestalosti (posle karcinoma dojke i pluća), odnosno stopa obolevanja je 33 za muškarce i 20 za žene na 100.000 stanovnika. Zaista je zastrašujući podatak da se oko 30 odsto bolesnika sa karcinomom kolona i rektuma na prvi pregled javlja u uznapredovalom stadijumu bolesti. Razlog za to je verovatno niska zdravstvena prosvećenost stanovništva i neadekvatno sprovođenje mera primarne i sekundarne prevencije ove bolesti. Primarna prevencija podrazumeva utvrđivanje i otklanjanje faktora rizika za (način ishrane, alkohol, pušenje, fizička aktivnost…) a sekundarna prevencija podrazumeva utvrđivanje populacije sa visokim rizikom za kolorektalni karcinom (familijarna polipoza debelog creva, nasledni nepolipozni kolorektalni karcinom, Peutz Jeghersov sindrom, Gardnerov sindrom, Turcotov sindrom, dugotrajna evolucija ulceroznog kolitisa i Kronove bolesti….).U našoj zemlji se započelo sa skrining programom 2013 godine, a njime su obuhvaćene osobe oba pola, uzrasta od 50 do 74 godine koje nemaju druge faktore rizika za dobijanje kolorektalnog karcinoma, osim godina starosti. Po dostupnim podacima samo je 62,33 % osoba sa pozitivnim imunohemijskim testom na okultno krvarenje uradilo kolonoskopski pregled. Pozitivan test na okultno krvarenje ne znači odmah da neko ima karcinom, ali je neophodno uraditi kolonoskopski pregled. Lekari tvrde da je već kasno za lečenje kada se jave simptomi za rak debelog creva jer se radi o podmukloj bolest koja uopšte i ne mora da ima simptome. Na šta onda treba da obratimo pažnju da ne bi došlo do oboljevanja? – Simptomatologija zavisi od dela debelog creva i rektuma koji je zahvaćen bolešću. Karcinomi desnog kolona obično kasno daju tegobe u smislu poremećaja pražnjenja (jer je lumen desnog kolona širi) a često je prvi i obično kasni znak malokrvnost (mikrocitna anemija zbog nedostatka gvožđa). Kod pacijenta sa karcinomom levog kolona obično se javljaju subokluzivne tegobe kada tumor dovoljno naraste da otežava pražnjenje debelog creva. Pacijenti se obično žale na bolove pre defekacije, učestale oskudne stolice sa primesama krvi i sa olakšanjem po defekaciji. Kod pacijenata sa tumorima početnog rektuma javlja se osećaj nepotpune ispražnjenosti po defekaciji, lažni pozivi na stolicu, stolica je obično tanka i sa primesama krvi.

Nastavak možete pročitati u broju 3087.