Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, од 2012. бележи се пет хиљада и двеста новооткривених пацијената годишње од карцинома бронхија у нашој земљи. Свака два сата у Србији један човек умре од рака плућа, а годишње овај карцином однесе 4.600 живота.
– Карцином плућа је не само у Србији, него и у свету, први канцер по учесталости умирања међу мушкарцима, а код жена је на трећем и четвртом месту. Карцином бронхија нема одређених симптома због којих се пацијенти могу довољно рано јавити. То је један од ретких карцинома код кога је тешко направити скрининг – каже за „Илустровану Политику“ прим. др Татјана Радосављевић, специјалиста за плућне болести и туберкулозу.
Када се појаве симптоми, углавном је то у касном стадијуму и тада је и могућност лечења доста смањена. Уколико се, пак открије довољно рано, може да се оперише, и то је једно од најуспешнијих лечења. Међутим, то такође зависи од хистолошког типа тумора – напомиње др Радосављевићева.
Према њеним речима, карцином бронхија дели се на две велике категорије – на такозване ситноћелијске и неситноћелијске. Ситноћелијски (микроцелуларни) карциноми оперишу се у малом броју случајева када су рано откривени. Друга група, такозвани неситноћелијски, дели се на неколико категорија, а најзначајнији су такозвани планоцелуларни, односно карцином који најстаје од једне групе ћелија које су најчешће у плућима, и на такозвани адено карцином, који настаје примарно од жлезда које се налазе у плућима. Притом,број адено карцинома је већ десетак година у порасту, нарочито код жена непушача. Зато нас је посебно занимало шта би могло да допринесе раном откривању ове болести.
– Када човек почне да кашље, да губи на тежини, када му се појави бол у грудима, почне да искашљава крв и када се у тој фази направи снимак плућа, тада се већ види велика туморска маса – каже др Радосављевићева. – Рано откривање овог карцинома је пројекат са којим је покушавано у високо развијеним земљама у свету да се предупреде лоши исходи. Оно је обухватало редовно (годишње) снимање плућа, односно флуорографисање, како се то звало у некадашњој Југославији, а циљ је било рано откривање туберкулозе. Али, то је, нажалост, укинуто. Треба имати на уму да би нека врста редовног радиографског снимања у току једне године могла много да допринесе раном откривању канцера плућа. Друга метода подразумева, уколико се ради о пушачима, који најчешће кашљу и искашљавају, да се бар једном годишње дају испљувци на цитолошки преглед ради откривања малигних ћелија.
Пише Јасмина Вујадиновић Цвјетковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању