Добитник „Оскара“ за политичку драму „Ида“ пре три године, сада је снимао љубавнупричу и сасвим случајно сеочешао о осетљиве политичкетеме у Пољској.
У „Иди“ бавио се окупацијом Пољске током Другог светскограта и после њега, најпре од стране Немачке, а потом Совјетског Савеза. Главна јунакиња била је монахиња, а сада, у „Хладном рату“ то је љубавни пар чија романса наилази на многе препреке. Критика је током Канског фестивала волела филм, глуму главних јунака (Јоана Кулиг и Томас Кот), фотографију („директор фотографије је једна половина мог мозга“, казао је редитељ у Кану), а нарочито музику широког дијапазона, од фолка до џеза. Последњих деценија је највише живео у Великој Британији, а добрим делом и у Француској и Италији, све време говорећи „моје бреме је пољско“. Тврди да има проблема са садашњом пољском конзервативном власти, док та власт тврди супротно.
–Не снимам политичке филмове,нити волим да их гледам, радим приче о људима у сложеним међусобним од-носима, људима који стењу под теретом историје и једино тако моји филмови
имају везе са политиком – рекао је Павликовски који је још деведесетих снимио филм „Српска епика“, документарац посвећен поезији и ратовима Радована Караџића. Павликовски је рођен у Варшави 1957. а домовину је напустио са мајком, балерином, када му је било четрнаест. У то време родитељи су му се развели а млади Павел је сазнао да му је једна бака била Јеврејка и да је убијена у Аушвицу, док је судбина деде остала непозната.
Наставак можете прочитати у броју 3097.