MANASTIR MANASIJA
Kao utvrđenje iz bajke

Ženskom rukom vođena Manasija ili Resava, manastir sa dva imena, veličanstveno se uzdiže nedaleko do Despotovca. Nalazi se u Pomoravskom okrugu, u klisuri reke Resave, što je bila zamisao jednog od najznačajnijih srpskih srednjovekovnih vladara, despota Stefana Lazarevića.

Opasana zidinama sa kulama, namenski, kako bi se Manastir odbranio od neprijatelja, podseća na utvrđenje iz bajke, krijući iza svojih zidina pravo materijalno i duhovno blago. Ali, samo do momenta dok se ne uđe u Manastir. Svako je dobrodošao – kako oni koji u pravoslavlje veruju, tako i oni koji nisu naklonjeni veri ili su odabrali neku drugu. A da je manastir Manasija ženski manastir, može da posvedoči lepota o kojoj se brinu mati igumanija i monahinje raspoređene na različitim poslovima.

Priča o manastiru Manasija počinje krajem 15. veka. Zadužbinar Manastira, despot Stefan Lazarević, 1407. godine izdaje naređenje da počne  gradnja, koja je trajala duže od deset godina. Unutar Manastira okruženog zidinama, uprkos svim izazovima sa kojima se vekovima suočavao, i dalje čvrstih temelja stoji Hram Svete Trojice. Iako su osmanske i austrijske vlasti, pa čak i sama priroda, u jednom momentu (zemljotresom, krajem 19. veka), načinili velike štete, duh i volja onih koje vera nikada nije napustila Manastir su iznova obnavljali. Time su očuvali ne samo manastir Manasiju kao jedno od nepokretnih kuturnih dobara, spomenika kulture od izuzetnog značaja, već i dokaze kako je nekada despot Stefan Lazarević, obrazovan i učen vladar, umeo da odabere najbolje, te danas na tom mestu imamo freske vredne divljenja i prepiske od kulturno-istorijskog značaja.

Među freskama se ističe ona koja predstavlja samog vladara, ktitora, odevenog u odeću sa detaljima belog dvoglavog orla, simbola i danas prepoznatljivog na grbu Srbije. „Visoki Stefan“, kako je još nazivan, riđe brade i kose, zelenih ili plavih očiju. Prvi Vitez Reda Zmaja, zaslužan za uzdizanje Beograda i Srbije po proizvodnji srebra u Evropi. Cenio je znanje i učene ljude, i sam pisao, o čemu svedoče, između ostalog, naslovi „Slovo ljubve“ i „Natpis na mermernom stubu na Kosovu“. Interesantno je i to da je na fresci despot Stefan Lazarević predstavljen u prirodnoj veličini, kao i da anđele na freskama možete lako uočiti. Ne samo da su anđeli prikazani na freskama i tako istaknuta vera u njih, već je i ime hrama ono koje o tome svedoči.

 

Tekst i fotografije Darija Svorcan

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju