У априлу ове године, глобални ЕТФ фондови везани за злато забележили су нето приливе од приближно 6,6 милијарди америчких долара, уз повећање резерви за 87,3 тоне злата – што представља најјачи месечни прилив од краја 2024, према подацима Светског савета за злато (World Gold Council). Ово представља оштар преокрет у односу на март, када су фондови регистровани на америчким берзама забележили одливе од око 85 тона, јер су инвеститори реализовали профит и тражили ликвидност након снажног раста цене злата.
Још важније, април показује да се капитал враћа злату чак и при ценама изнад 4.500–4.700 америчких долара по унци. Истовремено, Азија наставља да подржава тржиште, при чему Кина и Индија одржавају снажну инвестициону тражњу. У Индији је инвестициона тражња за златом први пут у историји надмашила потрошњу накита, док су приливи у ЕТФ фондове порасли за 186 одсто на годишњем нивоу.
Овај тренд указује на промену понашања инвеститора: високи ценовни нивои све више се прихватају као „нова реалност“, а не као привремени врхунац. У том контексту, кључно питање више није да ли инвестирати у злато, већ у ком облику га поседовати.
Основни избор и даље је између физичког злата – у облику полуга и инвестиционих кованица – и такозваног „папирног злата“, најчешће кроз ЕТФ фондове (фондове којима се тргује на берзи). Иако оба приступа прате цену злата, значајно се разликују по структури и профилу ризика.
Физичко злато представља директно власништво над материјалном имовином. Оно постоји изван финансијског система и не зависи од његовог функционисања, што га чини отпорним чуваром вредности на дужи рок. Оваква врста улагања не зависи од посредника чија би финансијска стабилност или регулаторно окружење могли утицати на приступ имовини.
Насупрот томе, улагање кроз ЕТФ фондове омогућава изложеност цени злата путем финансијског инструмента. Овакав приступ нуди високу ликвидност, једноставан приступ и релативно ниске улазне трошкове, али остаје повезан са тржишном инфраструктуром, регулаторним оквиром и институционалним учесницима.
„Кључна разлика није у кретању цене, већ у структури власништва. Код физичког злата инвеститор поседује стварну имовину независну од финансијског система. Изложеност кроз ЕТФ фондове, с друге стране, везана је за тржишне и институционалне оквире, што уводи другачију врсту ризика, посебно у периодима повећане неизвесности“, изјавио је Георги Христов, директор компаније Tavex zlato&srebro.
Д. Пешић Левић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању