Кардио-ренални синдром је патофизиолошки поремећај рада срца и бубрега у коме акутни или хронични поремећај функције једног органа подстиче акутни или хронични поремећај другог, што се најчешће открива тек у каснијој фази када дође до срчане и бубрежне инсуфицијенције. Са циљем подизања свести јавности о том синдрому, значају превенције, правовременој дијагностици и адекватној терапији која је од кључног значаја за ток и лечење болести (која погађа велики број људи код нас и у свету), недавно је под покровитељством Министарства здравља организован панел у коме је учествовало низ стручњака из различитих, али комплементарних области.
Скупу се прво обратила Ивана Јовић из Удружења пацијената Србије и Удружења „Донорство је херојство“ истакавши колико је важно исцрпсти најпре све могућности кроз превенцију и иновативну терапију, пре него што се пређе на дијализу, а да је сваки дан који одлаже дијализу важан како за пацијенте и њихов квалитет живота, тако и за цео систем и државу у погледу трошкова. „Дијализа јесте терапија, али са собом носи и бројна ограничења у животу и у погледу радне способности, зато је циљ успорити пропадање бубрега кроз иновативне терапије. Када до дијализе и дође, неоходно је да то буде само пролазна станица до трансплантације која је једина грана медицине где је најјефтинији вид лечења уједно и најбољи за пацијента, како је рекла и наша министарка здравља проф. др Даница Грујичић. То је једина нада за 2.000 пацијената који су на листи чекања“ – закључила је Ивана.
Помоћница министарке здравља, др Јелена Јанковић, истакла је да је веома важна улога примарне здравствене заштите која у највећој мери може помоћи у раном откривању и препознавању проблема, а да је обавеза Министарства здравља да кроз програмске активности ради на превенцији. „Важно је да радимо и на успостављању регистра различитих обољења, јер, на пример, регистар бубрежне инсуфицијенције код нас не постоји. Друга активност у оквиру програма за превенцију је сарадња са свим институцијама које могу да допринсу превенцији разних обољења. Наш предлог би био да заједно са струком радимо на изради националног програма за превенцију бубрежне инсуфицијенције, односно кардио-реналног синрдрома, и у оквиру тога радимо на изради водича и едукације лекара који ће имати задатак да буду носиоци ове активности, да на време препознају проблем, ураде рану дијагностику и што пре укључе терапију.“
Пише Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању