Колико и шта знате о томе како ваше срце ради, како да га сачувате, шта је то атеросклероза и како може да угрози ваше здравље, зашто је ангина пекторис толико често обољење… Када сте последњи пут били на прегледу код кардиолога? Ово су питања за свакога од нас, чак и за неке тридесетогодишњаке који раде напорне и стресне послове и мисле да њихове младе године могу издржати баш све.
Према званичним подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, код чак 53,3 одсто од укупног годишњег броја умрлих у Србији, узрок смрти су болести срца и крвних судова. Даље, статистика каже да од срца дневно умре 147 особа, а сваког сата шесторо људи и то у животном добу између 25 и 65 година. Нередовна и неправилна исхрана, интензиван стрес, алкохол, пушење, масна и зачињена храна… све су то навике које неретко коштају живота.
Веома је широк спектар срчаних стања која укључују коронарну болест, односно исхемијску болест срца. Ту су и валвуларне болести срца – болести срчаних залистака, поједине срчане аритмије, срчана слабост, болести аорте али и поједини тумори срца.
Потребно је преглед код кардиолога уврстити у обавезан и редован годишњи преглед. Управо смо због великог броја оболелих од кардиоваскуларних болести, др Немању Алексића, нашег угледног кардиохирурга питали када људи долазе код кардиохирурга. Да ли је то онда када више ништа не могу да постигну лековима и када фармакологија више не помаже?
– Углавном је тако уколико се не ради о хитном случају. У принципу постоје протоколи и зна се када више лекови заиста не могу да помогну и онда кардиолог саветује пацијенту да се обрати кардиохирургу. Ми онда радимо операције, и то операције на крвним судовима – оперишемо пацијенте који се лече од ангине пекторис, радимо валвуларну хирургију и усходни део аорте. Највећи број пацијената долази због исхемијске болест срца односно ангине пекторис. Када се исцрпу све друге могућности као што су лекови и перкутане коронанре интервенције, бајпас остаје једино решење. У нашој установи радимо око 1.500 операција годишње а око 70 одсто су бајпас операције.
Када се одлучујете за интервенцију?
– Кардиолог који прати пацијента даје препоруку за операцију. Након тога пацијент долази код кардиохирурга који даје коначну индикацију и заказује оперативно лечење. Код нас долазе већ дијагностиковани пацијенти, најчешће потпуно припремљени за оперативно лечење.
Какав је тачно протокол и шта пацијент ради када осети бол у грудима?
– Када пацијент осети бол у грудима мора хитно да се јави у најближу хитну службу где му се ради одређени број претрага које имају за циљ да открију узрок бола. Овај преглед ће најчешће започети ЕКГ-ом, а уколико се посумња да се ради о акутном инфаркту миокарда, пацијент најчешће бива транспортован у салу за катетеризацију где се покушава перкутана коронарна интервенција. Улога хирургије у акутном инфаркту је мала и резервисана је за најтеже случајеве. Већина људи ипак болује од неког облика хроничне ангине пекторис и то су болесници који имају највећи бенефит од бајпас хирургије.
Пише Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању