Хладно зимско време са већим тепературним осцилацијама на прија никоме, а посебно особама које имају одређене кардиоваскуларне проблеме, па смо о томе шта треба предузети у одређеним ситуацијама и како правовремено заштити здравље, разговарали са специјалистом из ове области, др мед Зорицом Петрашиновић.
Др мед. Зорица Петрашиновић је рођена је у Трстенику, гимназију је завршила у Врњачкој Бањи, а Медицински факултет у Београду. Потом је стекла звања специјалисте интернисте, субспецијалисте кардиолога, доктора медицинских наука и научног сарадника. Учествовала је на бројним међународним и домаћим стручним и научним скуповима. Аутор је и коаутор већег броја радова, објављених у иностаним и домаћим научним часописима. Цео свој радни век је провела радећи као кардиолог у Универзитетском клиничком центру Србије, члан је Српског лекарског друштва и Удржења кардиолога Србије. Поред тога др Петрашиновић се упоредо бави и писањем поезије, члан је Удружења књижевника Србије и Удружења лекара писаца „Видар“ а до сада је објавила четири збирке поезије.
Како хладно време утиче на пацијенте који имају кардиоваскуларне болести?
– Хладно време утиче на кардиоваскуларни систем, посебно код људи који већ имају кардиоваскуларне проблеме, али и код наизглед здравих људи. Хладноћа пре свега изазива сужење крвних судова (вазоконстрикција), што може да доведе до повећаног ризика од инфаркта миокарда, можданог удара, скока крвног притиска, погоршања срчане слабости. Да би организам одржао нормалну телесну температуру, срце мора јаче да ради, што доводи до повећане потребе за кисеоником, па и повећаног оптерећења срца.
Који су најчешћи проблеми због којих вам се пацијенти јављају у ово доба године?
– Пацијенти се најчешће јављају због бола у грудима, стезања, који може да се шири у руке и према врату и вилици (ангинозни бол), убрзаног рада срца, умора и кратког даха нарочито при напору и изласку на хладно, као и због скока крвног притиска. Могу да се јаве и вртоглавица и несвестица, као и оток потколеница. Посебно су угрожене особе старије од 60 година, затим пацијенти са дијабетесом и хипертензијом, претходно прележаним инфарктом миокарда или можданим ударом, као и са болешћу периферних крвних судова.
Сезона грипа и респираторних инфекција управо достижу врхунац у овом периоду године…
– Грип и теже респираторне инфекције када достигну пик, представљају значајан фактор ризика за погоршање кардиоваскуларних болести. Основни механизам је системска упала, која као главни окидач доводи до повећања запаљенских фактора и дестабилизације атеросклеротских плакова. То може да доведе до њиховог пуцања, стварања тромба, запушења крвних судова и инфаркта миокарда или можданог удара. Такође, услед повишене температуре долази до убрзаног рада срца, често и до дехидратације, што доводи до погоршања срчане слабости и постојећих аритмија. Због повећане коагулабилности крви, повећан је ризик од тромбозе, плућне емболије и можданог удара. Може доћи и до упале срчаног мишића, миокардитиса.
Пише Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању