Не, није реч о климатским променама, како би неко помислио у први мах кад чује за пето годишње доба, већ о посебној сезони у години, смештеној негде између зиме и пролећа, када Ријечани опијени радошћу славе живот. Тешко је побројати све догађаје у тих месец и по такозваних “машкараних дана” у граду и околним местима, али после многобројних концерата, позоришних представа, спортских такмичења, локалних маскенбала и дечије поворке, велико финале ове године је био грандиозни 42. Ријечки карневал. Због више од 11.000 учесника у 109 тематских група заузео је прво место у Европи, а, богами, и многи у свету би могли да му позавиде. Није чудо што је због толико заинтересованих гледалаца уведено више ванредних возова из Будимпеште и Љубљане, а кажу да се у Ријеку овог пута слило више од 100.000 радозналих љубитеља забаве, док је целу фешту пратило 150 акредитованих новинара из целог света.
Овај карневал је спој венецијанског и аустријског грађанског карневала са елементима фолклорa и митологије старих Словена. Мало се зна о томе када су људи у овим крајевима први пут пожелели да ставе маску на лице и тако на кратко преузму неки други идентитет, али у ријечким архивама постоје фотографије из 1900. године на којима се види ‘машкарана’ поворка. Не знамо колико је тада трајала, али ове године су машкаре почеле свој ход кроз град у подне, а последња група је прошла у 22 сата. Било је то пуних 10 сати радости, песме, игре и лудорија, права експлозија енергије која је улице Ријеке претворила у весело игралиште.
Карневалску поворку највише је обележила маштовитост учесника. Неки су ишли пешке, понеко на моноциклу, а џиновски камиони били су преправљени у забавне полигоне за разноразне играрије. Била су то права ремек дела људске вештине и домишљатости. Па тек вишеметарске фигуре које скоро да су досезале до кровова околних зграда, духовите и сатиричне, међу којима се нашао и хрватски премијер Пленковић… Како су нам рекли неки од учесника, израда ових карневалских креација трајала је месецима.
По традицији су и новинари-кувари добили прилику да учествују у карневалу и заиста је било задовољство прошетати Ријеком у шареној поворци. Туристички возић је возио нас, али и главну атракцију за собом: приколицу са џиновском шерпом у којој је током шетње скувано 500 порција манештре. За ту прилику нам се прикључио Здравко Андри из Гарешнице, познати угоститељ и пратилац свих новинарских куварских такмичења и дешавања. Уз манештру, коју смо даривали, гледаоци су могли да уживају и у 50 килограма испечених ћевапчића, такође у нашој изведби.
И док у луци влада мир међу јахтама и бродицама, у граду све бруји. Идете тако улицама и многобројним пролазима између столетних зграда, а пред вама добре виле, страшни гусари, змајеви, арлекини, црне овце, па онда налетите на неког Мексиканца, мађионичара, војсковођу, капетана брода, мимоиђете се са црвенкапама, конквистадорима, викинзима, дворским дамама… Повремено протрљате очи: да ли је то пред вама стварно Меланија Трамп и није ли се то повампирио некадашњи либијски председник Гадафи и дошао на карневал? У овом ватромету боја и најразличитијих маски, бар на кратко свако може да буде шта хоће.
Текср и фотографије Ивана Станболић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању