По први пут се то такмичење приређује у земљи Западне Азије и то када је зима на северној хемисфери. Ово је, такође, први Мундијал на којем наступају женске судије и користе се нова технолошка решења да отклоне судијске грешке.
За арапске навијаче широм света, одржавање 22. светског купа у региону се сматра прекретницом и извором поноса. Док главни фокус остаје на терену, навијачи на улицама Дохе и историјској пијаци Сук Вакиф створили су безброј тренутака који илуструју снагу фудбала у окупљању људи. Многи, такође, проналазе иновативне начине за подизање свести о стварима за које су страсно заинтересовани.
Низ светских лидера су, такође, виђени у Катару, укључујући председника Алжира Абделмајида Тебуна, палестинског председника Махмуда Абаса и престолонаследника Саудијске Арабије Мухамеда бин Салмана. На церемонији отварања били су и руковали се председници Египта и Турске, Абдел Фатах ал-Сиси и Реџеп Таип Ердоган, доскорашњи љути политички ривали.
Током церемоније отварања, холивудску звезду Моргана Фримена пратио је надахнути катарски 20-годишњи инфлуенсер, Ганим Ал-Муфтах, рођен са синдромом каудалне регресије који погоршава развој доње половине његовог тела. Муфтах је објаснио како муслимани верују да су људи из различитих нација и племена окупљени на Земљи како би учили једни од других и пронашли „лепоту у нашим разликама“.
Тема присутна током читавог светског првенства је величање јединства и упознавање са исламским учењем. Стихови из Курана и Хадиса (изреке пророка Мухамеда) су присутне широм Дохе.
Лепа игра фудбал припада свима. Но, из неуморне кампање у главним западним медијима против одржавања Мундијала у Катару, поједини утицајни арапски интелектуалци изводе закључак како најутицајније развијене земље захтевају да само они који су усвојили културне вредности Запада могу делити задовољство врхунског фудбала.
Када је водитељ уживо питао француског новинара у Дохи које проблеме види и о чему може да извештава, овај није имао шта да каже осим да „у Дохи има много џамија“. Од мноштва доступних запањујућих снимака ултрамодерног стадиона Ал-Баит, који је 20. новембра био домаћин церемоније отварања Светског купа и прве утакмице турнира, репортер „Њујорк тајмса“ одлучио је да објави онај направљен из незгодног угла који приказује објекат капацитета од 60.000 места као да је усред ничега. „Стадион Светског купа у Ал-Беиту једина је грађевина међу километрима шљунка и песка“, твитнуо је не трепнувши.
За арапске критичаре је извештавање средишње глобалне штампе са светског Купа у Катару, мешавина надмоћи белаца и оријентализма. Наводе се изрази попут „пустињског Светског купа“. Лондонски „Дејли Стар“ је објавио „ексклузивни“ чланак под насловом: „Ричуће камиле испред хотела енглеске репрезентације у Катару гоне тим на непроспаване ноћи“.
Личи на 1958. и утакмицу Југославија – Енглеска 5:0, на стадиону ЈНА у Београду када је “Гордим Албионима” Тоза Веселиновић дао хет-трик. То је у острвској штампи приписано „обиљу белог лука“ у јелу служеном гостима у вечери пред утакмицу.
Пише Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању