Јануар 1955. је био временски оквир када су успостављени дипломатски односи између ондашње Југославије и Народне Републике Кине. Званичне институције у две, 7.000 километара удаљене државе наводе да је то било другог јануара, негде се помиње и десети.
Дипломатски контакти између Београда и Пекинга, сежу још у давне 1880-те године, документовао је недавно колега Бранко Жујовић, врсни зналац НР Кине после шест година професионалног деловања из те државе. Жујовић је са кинеским истраживачима обелоданио за јавност у Србији државни спис некадашњег кинеског амбасадора у Паризу Сјуе Фученга. Фученг је сведочио да му је 1882. уручено државно писмо краља Милана Обреновића ((1854-1901)).
Поводом тог догађаја је Јуанинг Џанг са Анћинг универзитета у Анхуеју навела да су званични дипломатски контакти Кине и Србије успостављени око 1880. По мишљењу ове научнице, краљ Милан је послао пријатељско дипломатско писмо кинеском цару Гуангсуу (1871-1908) из династије Ћинг посредством свог министра у Француској, у којем га је обавестио о независности Србије. Ово писмо је доступно у дневнику Сјуе Фученга („Дневник мисије у Британији, Француској, Италији и Белгији“).
Било је то у време када је Србијом управљала Влада Милана Пироћанца (1837-1897), политичара, правника, публицисте и једног од најбољих домаћих адвоката. Током три године, до септембра 1883. премијер Пироћанац, дипломац са Сорбоне који се усавршавао и у Хајделбергу, држао је и портфељ министра правде да би га октобра 1881. заменио местом министра иностраних дела.
Пироћанчева Влада започела је широк програм модернизације Србије, и на политичком и на економском плану. Донети су слободоумни закони о штампи, политичком зборовању, политичким удружењима и независним судовима, који су омогућили појаву модерне политичке организације и правне државе у Србији.
Склопљен је и трговински споразум са Аустроугарском, који је српској пољопривреди отворио врата тржишта великог (тадашњег) суседа. Покренутаје градња првих железница (Београд-Ниш и Ниш-Пирот) и узети први зајмови на европском новчаном тржишту. Реформисана је војска и установљена као стајаћа.
Краљ Милан, мада сматран аустрофилом, имао је у виду и Азију па је Србија исте 1882. остварила ране дипломатске контакте и са персијском царевином. Тако је 2017, на изложби у Архиву Југославије поводом 80 година дипломатских односа са Ираном, представљена честитка коју је шахиншах Персије из династије Кађар, Насер ал-Дин Шах Кађар (1831-1896) својеручно написао лепим арапским писмом 1882. новокрунисаном краљу Србије Милану Обрановићу.
Пише Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању