Логично је да са доласком хладних дана, птице крећу на југ да згреју своје перје. Код неких људи емоције се измешају, па као и ова наша мала експедиција, крену у супротном смеру са истим циљем – да се у топлим минералним водама угреју и освеже. Када се споје љубитељи балнеотуризма и такмичари у више категорија оријентиринга, стигне се до одредишта – бање тешко изговорљивог имена на југу Мађарске. Кишкунмајша је један од важнијих градова у оквиру жупаније Бач-Кишкун на северу Телечке пешчаре. Северно од Београда, на 260 километара удаљености, угнездила се ова бањска оаза осенчена панонским песком. Око дванаест хиљада житеља на прелазу у 2025. годину дочекало је велику скупину оријентираца из седамнаест земаља Европе.
Поред непрегледних засејаних и још увек зелених површина често су видљиви остаци песка који подсете заборавне да је на овим просторима некад давно било море. У центру доминирају симпатичне грађевине и трг са високом католичком црквом, а у близини су стациониране основна и средња школа, музеј и све битне институције. Велика и лепа градска посластичарница заузела је цео угао трга испред пешачке зоне.
Сама бања коју краси Јонатермал комплекс са десетак базена, сауна и осталих велнес садржаја, налази се на три и по километра од центра места. У оквиру центра налази се и мини аква-парк са тобоганима и вештачким таласима. Поред релаксирајућег ефекта изграђеног забавног и велнес и спа садржаја, лековита бањска вода благотворно делује на дегенеративне промене зглобова и друге реуматске тегобе, као и код постоперативних опоравака. Скоро сав расположиви смештај био је окупиран гостима свих узраста. Лепе куће, виле, дворишта и чарде биле су веома живе, без обзира на хладноћу која се раширила над целим крајем.
Прва два дана такмичења у тркама оријентације на непознатом терену одвијала су се у оближњем градићу Тазлар, а завршне трке су одржане на терену села Жана, где су и проглашени победници. Златну медаљу освојио је Радован Марковић а сребрну Александар Стојановић – такмичари ПОСК „Јасеница” из Смедеревске Паланке у категорији ветерана М55. Четири млада такмичара, нажалост, нису стигла до медаља због отежаних услова и неискуства.
На повратку смо пре овере пасоша у граду Кишкунхаласу успели да „оверимо” мађарски улични специјалитет – лангош, кога је због опште глобализације било све теже наћи на сваком кораку. Ова округла мекика са различитим додацима које сами бирате, увек прија својим аромама равнице. Очигледно је да све више Мађара говори добро енглески, али се такође примећује да је лакше наћи италијанску или арапску храну него класичну кухињу наших северних суседа. Комби језди ка Келебији а у ноздрвама још увек осећам мирис јодне минералне воде која испарава кроз хладну ноћ.
Пише Гордан Горуновић
Фотографије: Г. Г. и О. Милошевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању