Мада још увек постоји велика стигматизација када је потребно затражити помоћ психолога, она је често неопхдана за превазилажење многих сутуација и то у различитим узрастима. Када су у питању психолошки, емотивни и бројни други проблеми, а уколико савремена медицина нема решење, одговор се може пронаћи у подсвести и применом једне од специфичних метода као што је хипнотерапија. О њој се мало зна, а поједине особе плаши управо увођење у стање хипнозе као и чињеница да на неки начин буду успавани током третмана.
Постоји много дефиниција и о томе шта је хипноза, а једна од њих, која најадекватније описује тај феномен као вештачки изазвано стање измењене и сужене свести које се карактерише увећаном пажњом и концентрацијом. Међутим, то није исто што и стање сна, јер иако је у току хипнозе мождана активност успорена и кора великог мозга инхибирана, она углавном парцијално погађа моторне зоне у кори великог мозга. Разлика је у томе што је у правом сну ментална активност заустављена, а код хипнозе је одржана и активна. У стању хипнозе клијент никада не спава и свестан је, а чак су поједина чула осетљивија него у будном стању. Такође, хипнотичко стање се карактерише концентрацијом пажње и изузетно великом сугестибилношћу која је далеко већа него у будном стању. То омогућава имплементацију хипнотичких и постхипнотичких сугестија које делују дуготрајно по излазу из хипнотичког сна а који се описује као осећај дубоке релаксације, пријатно и мирно стање слично медитацији.
Како се спроводи и како хипнотерапија делује на људе питали смо др Наташу Мујовић која је већ дуго примењује и има велико искуство у овој области.
– Хипнотерапија је у основи неинвазивна, безбедна, безболна и ефикасна метода помоћи и подршке којом се проналази прави узрок проблема. Она омогућава да се подсетимо или да поново научимо како да успешно решавамо неке ситуације у којима се налазимо и ослобађамо се неадекватног понашања и реакције настале као последица трауме, стреса или било ког вида шока. У таквим ситуацијама многи прибегавају маскирању проблема подсвесним (аутоматским) или полусвесним радњама: преједањем, несаницом, грицкањем ноктију, ирационалним страховима, губитком самопоуздања, интелектуалним блокадама, губитком мотивације или импотенцијом, а то се може успешно третирати.
Интересантно је да сте по професији дипломирани стоматолог и затим сте почели да се бавите и психотерапијом. Како сте се на то одлучили
– Стоматологију сам завршила у Београду и дуго година сам радила као стоматолог у Србији и Шпанији. Разлог за одлазак у Шпанију је био резултат тешког периода у Србији испуњеног страхом, притиском и стрепњама. Сећамо се сви краја деведесетих, а одмах по доласку у Шпанију, после непуних месец дана, изгубила сам оца и недуго затим прошла кроз развод, и све је то допринело да се осећај страха, несигурности и стрепње у мом животу настави. Уз то, знате и сами да није баш било лако доказати се у земљи чији језик не знате, као ни људе, обичаје и начин живота.
Пише Наташа Ускоковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању