У складу са “новом политичком коректношћу” и романи Агате Кристи, једне од најчитанијих књижевница икада, нашли су се на удару цензуре. Неколико њених књига, од наслова до појединих пасуса, измењено је да би се уклонио језик “који би могао да се сматра увредљивим”! Промењене су “расне референце” и “други могући увредљиви изрази” – наводе одговорни у издавачкој кући „Харпер Колинс“.
Тако је, на пример, наслов познатог романа “Десет малих црнаца” промењен у “Не оста ниједан”. Све догодовштине славних књижевних детектива Херкула Поароа и госпођице Марпл, које је Агата написала и објавила између 1920. и 1976. године, измењени су како не би били „увредљиви за савремену публику“. Измењен је цели серијал о госпођици Марпл, као и одабране приче о Херкулу Поароу, које су поново објављене у последње три године. Тако су дела Агате Кристи доживела судбину књига Роалда Дала, аутора романа “Чарли и фабрика чоколаде”, као и дела Јана Флеминга о тајном агенту Џемсу Бонду.
Оно што је још трагичније од мењања историје или уметничког дела из прошлости јесте то што су то, бар у овом случају, чинили „читаоци-критичари“ који су одлучивали шта данас није пожељно да се каже у погледу расне припадности, описа женског тела, као и који се придеви данас на Западу могу сматрати увредљивим. Тако је у ревидираној верзији збирке “Последњи случајеви госпођице Марпл и две друге приче”, реч “домаћи” замењена изразом “локални”. Одломак који описује слугу као “црног” и који се “цери” измењен је па слуга сада “само клима главом”, без референци на његову расу. Из чувеног романа “Смрт на Нилу” уклоњено је свако помињање “нубијских људи”. Избачени су и термини “оријентални” и “цигански”, док је из дебитантског романа Агате Кристи “Тајанствени догађај у Стајлсу” избачена реченица у којој Поаро за један лик у књизи каже да је “Јеврејин, наравно”. Овакве промене у књигама разочарале су љубитеље књижевности, а неки од њих тврде да је преправљање класичне литературе – облик цензуре.
Пише С. Јокановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању