МОЗАИК: АВГАНИСТАН
Ко ће искористити рудна богатства?

Америчка информативна  мрежа Си-Ен-Ен нашла се на удару антиратно расположених корисника друштвених мрежа пошто је објавила чланак у којем потенцира да су у Авганистану, односно талибанима, на располагање остављене руде које вреде  један трилион долара (хиљаду милијарди), а које су „свету очајнички потребне“.

Када су САД одлучиле да после две деценије напусте Авганистан, не само што су, сва је прилика, на цедилу оставили и довели у безнадежан положај странце који су за њих и друге западне владе радили као и домаће цивиле, већ су, према америчким војним званичницима и геолозима, низ воду пустили и неизмерно рудно благо.

Ауторка текста се позива на извештаје из 2010. године, у којима се каже да се метали попут гвожђа, бакра, злата и литијума у Авганистану, једној од најсиромашнијих држава на свету, налазе у огромним количинама и да су, углавном, остали у утроби земље због нестабилног стања у земљи.

– Авганистан је свакако један од најбогатијих региона традиционалним племенитим металима, али и металима потребним за настајућу економију 21. века – рекао је Род Шуновер, научник и стручњак за безбедност, оснивач групе „Еколошка будућност“.

Међу металима будућности је и ретки литијум који се увелико користи у производњи обновљивих батерија и електричних аутомобила, што је од виталног значаја за решавање климатске кризе. А у Авганистану се, може бити, налазе нека од највећих светских налазишта овог метала, а залихе би се могле мерити са оним у Боливији, где се налазе највеће познате светске резерве. За сада, три државе, Кина, демократска Република Конго и Аустралија – чине 75 одсто светске производње литијума, кобалта и других ретких метала.

– Ако Авганистан неколико година буде стабилна држава и дозволи ископавање својих рудних ресурса, у року од једне деценије могао би да постане једна од најбогатијих земаља у том региону – рекао је Саид Мирсад, из америчке научне агенције за геолошка истраживања, магазину „Сајенс“. Мирсад је водио агенцију за геолошка истраживања у Авганистану до 1979. године.

У чланку се износи идеја да би земље попут Кине, која већ има контакте са талибанским вођама, могле да пронађу начин да преговарају са талибанима о тим природним ресурсима, али се додаје да је то мало вероватно с обзиром на безбедносне ризике и нестабилност власти.

Иначе, Међународна агенција за енергију (ИАЕ)  каже да је у просеку потребно шеснаест година од открића лежишта да би почела производња у руднику. Бивши директор сектора за Блиски исток и централну Азију Међународног монетарног фонда Мосин Кан, истиче да рударство у Авганистану доноси само једну милијарду долара прихода годишње. Кан процењује да 30 до 40 одсто тог прихода прогута корупција, ратни заповедници и талибани који су председавали тимовима за вођење малих рударских пројеката.

 

Пише Милица Стаматовић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању