Најновије настојање Приштине да сагради пут Дечани – Плав (Црна Гора), кроз заштићену зону манастира Високи Дечани само је још један у низу атака са циљем да се нанесе штета велелепној српскох светињи. У својој 687 година дугој историји манастир је имао увек истог непријатеља – албанске екстремисте.
Данас косовска полиција чува 23 српске светиње, манстире и цркве, као и споменик на Газиместану док манастир Високи Дечани обезбеђује Кфор.
Од 1335. године када је настала ова прелепа задужбина Стефана Дечанског, која никада није рушена ни паљена, чувале су и штитиле бројне војске које су овде биле као освајачи. Окупатори и стране војске које су запоседале простор Косова и Метохије нису имали никаве рушилачке намере према узвишеним Високим Дечанима. Имали су обзира према велелепној знаменитој српској светињи, и штитили је од увек истог непријатеља. Далеко је дужи период, у историји током којег су Високи Дечани под оружаном стражом, окупацијом и у заточеништву него у слободи!
Тако је било у време Отоманске империје, од коначног пада Косова под власт Турака (1.јуна 1455, пад Новог Брда), па до 1912. када је овај простор ослобођен, Високи Дечани су били под даноноћном заштитом посебне турске оружане јединице – низама, редовне стајаће војске отоманског царства. Турска држава је одредила посебну војну јединицу да деценијама даноноћно штити овај манастир.
Посбне оружане јединице Аустроугарске војске а касније Немци у Првом и Италијани у Другом светском рату, такође су оружјем штитили Високе Дечане, опет од албанских терориста и њихове намере да га сруше и запале.
И данас, од 1999. године, међународне мировне снаге, оличене у војној мисији Кфор, опет штите српску светињу од истих рушитеља. Ревносни италијански војници су већ 23 године даноноћно на стражи око Високих Дечана мотрећи да недобронамерни не крену на светињу која је од априла 2004. године на листи Светске културне баштине Унеска.
Текст и фотографије: Зоран Влашковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању