Пишући о Мини Караџић каодами која је завела читавБеч, показала му лепотусрпске културе и уметности, професорка СветланаМатић, као аутор осам књига и првогсрпског буквара за децу исељеника, отрила је да је она, заправо, наша новаМина Караџић.Ова реченица изговорена је многопута на представљању књиге „Певамдању, певам ноћу” о кћерки славногпросветитеља Вука Стефановића Караџића, коју поводом 190 година одрођења Мине Караџић последњих недеља широм Србије приказује ауторкаСветлана Матић, из Беча.– Поносна сам што ме рецензентипореде са Мином Караџић, али и свесна да много тога још треба да урадимза српство у дијаспори, да бих достиглањене подвиге – каже скромно професорка Светлана Матић.ођена је у Београду и као ђак Основне школе „Вук Караџић”, у Рипњу,коју је завршила 1980. године, упознала се и заволела великог просветитељаи чланове његове породице. Ту љубавје исказала књигом у којој објављујесвоја писма Мини Караџић. Вилхелмина Караџић, ћерка ВукаКараџића и Аустријанке Ане Краус,крштена је у католичкој цркви, али јепостала православка када се удала ипостала Милица Мина Вукомановић.Отац је из милоште звао Минка. Свиала је клавир, говорила стране језике,насликала је педесет портрета, писалапоезију, водила документарне и дневничке белешке, контролисала целокупну Вукову писану кореспонденцијуа истакутим личностима из света науке, политике и културе 19. века, преводиласрпске народне песме и умотворине нанемачки језик, бринула о својој породици до краја живота и целокупну очеву заоставштину поклонила Краљевини Србији – описује своју јунакињу Светлана Матић, која се посебно диви Мининој храбрости да се на бечком балу појави у српској ношњи и задиви аустријску господу. осетила је Минин гроб 12. јула ове године и положила цвеће, у породичној крипти породичне цркве Вукомановића, у Савинцу крај Горњег Милановца, где су вечни мир пронашли и Минин супруг Алекса и син Јанко Вукомановић. – У Бечу живи око 200.000 Срба. Главни град Аустрије има двадесет споменика српских великана, који су се овде школовали и радили. Као активиста српских организација предлажем радским властима да се на згради на којој је Мина рођена у Бечу постави спомен-плоча са њеним ликом, у знак захвалности за све што је учинила, градећи мостове пријатељства и културе између српског и аустријског народа.
Наставак прочитајте у броју 3121.