KRIZA U ETIOPIJI:
KO JE PREŠAO CRVENU LINIJU

Premijer Etiopije Abij Ahmed, jedan od najviđenijih afričkih državnika, mada je sa 44 godine najmlađi predsednik vlade na kontinentu, 4. novembra je u večernjem televizijskom obraćanju naciji od 110 miliona ljudi tvrdio da su oružane snage Tigrea napale tamošnju bazu federalne vojske. Izjavljujući da je pređena „crvena linija“, premijer, koji je 2019. dobio Nobelovu nagradu za mir, rekao je da je konfrontacija jedina opcija.

Federalni parlament u glavnom gradu Adis Abebi je proglasio šestomesečno vanredno stanje u Tigreu, i formiranje privremene vlade u tom regionu. Internet veze sa Tigreom su prekinute, ali stižu vesti o više vazdušnih napada federalnog ratnog vazduhoplovstva na Mekele, glavni grad Tigrea. Izveštava se o stotinama žrtava među vojnicima na obe strane, i prvim izbeglicama u susedni Sudan, usred strahovanja da devet miliona ljudi rizikuje raseljenje.

Etiopija je, poslednje dve decenije pominjana kao jedna od najuspešnijih ekonomskih priča, ne samo u Africi već i u svetu. No, zemlju sačinjenu od 80 etničkih grupa su potresali društveni nemiri i rasle političke napetosti, između ostalog i na relaciji Adis Abeba – Mekele.

Uprkos tome što čine samo šest odsto stanovništva Etiopije, Tigreani su dominirali etiopskom vladom i vojskom preko Narodnooslobodilačkog fronta Tigrea (TPLF), otkako su predvodili pobedu u građanskom ratu od 1974. do 1991. protiv centralne vlasti marksističkog režima DERG (Privremena vojna vlada socijalističke Etiopije). Niži oficiri okupljeni u DERG-u su 1974. zbacili sa vlasti poslednjeg etiopskog monarha Hajla Selasija I (1892-1975) i uz pomoć „crvenog terora“ nastojali da izgrade društvo po uzoru na ondašnji Sovjetski Savez.

Pobedi protiv DERG-a su možda još više doprineli ustanici iz Eritreje, tadašnjeg etiopskog regiona i geografskog suseda Tigrea, koja se 1993. otcepila u zasebnu državu. Etiopija i Eritreja su između 1998. i 2000. vodile krvav granični rat u kome su poginule desetine hiljada vojnika, a da je ishod bio nerešen.

Piše Borislav KORKODELOVIĆ

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju