Уочи Божића, на Тргу Светог Петра, све је као и ранијих година, а опет и није. Ту је смрека стигла из Словеније, 30 метара висока, до ње сија сцена Христовог рођења. Осветљавање божићног дрвета и јаслица прошло је, због ковида-19, у, могло би се рећи, дискретној свечаности, с обзиром на то да је на Тргу, уместо уобичајеног људског мравињака, било свега неколико стотина људи.
Ове године осветљена је и бронзана скулптура „Невидљиви анђели“, дело канадског уметника Тимотија Шмалца. Велика скулптура, која представља патњу имиграната и избеглица, постављена је још у септембру прошле године, поводом Светског дана миграната и избеглица. Копија ове скулптуре откривена је прошлог децембра у Гранд арми парку у Њујорку и биће осветљена као и њена близнакиња у Ватикану током божићног празновања, све до 10. јануара. Поред смреке тешке седам тона, дар општине Кочевје, са југоистока Словеније, јесу и стилизоване јаслице с ваљкастим ликовима Свете породице (беба Исус, Јосип и Марија), троје мудраца и фигуром која личи на астронаута.
Иначе, божићно дрво и јаслице на Трг Светог Петра сваке године долазе из другог краја света. Овогодишња стилизована сцена Христовог рођења израђена је у Кастељу, селу са око хиљаду житеља у планинском масиву Гран Сасо у покрајини Абруцо, у централној Италији, која је још од 16. века позната по изради предмета од керамике. Абруцо се још бори са последицама снажних земљотреса који су је погодили 2009. и 2016. године.
Керамичке фигуре направили су средњошколци и њихови наставници шездесетих и седамдесетих година прошлог века, дајући себи неуобичајену уметничку слободу у представљању Свете породице.
Фигуре су обликоване попут стубова, међусобно удаљених и без интеракције, што подсећа на актуелне норме друштвеног понашања. Нестале су традиционалне звездане позадине и травнате подлоге у корист модернијег изгледа са само неонским осветљењем које уоквирује сцену.
Има и оних који су на друштвеним мрежама своје утиске о приказу Христовог рођења у Ватикану описали као „ужасне“ те да „не могу да се –гледају“. Други су ликове упоредили са „Марсовцима“. Папа Фрања, међутим, упозорава да они који обраћају пажњу само на естетску страну јаслица, ризикују да промаше поенту.
– Ове године више него икад, ове иконе Божића симболизују наду за Римљане и друге вернике који ће имати прилику да дођу и диве им се – рекао је папа Фрања словеначкој и делегацији Абруца који су присуствовали свечаној церемонији осветљења, а критичарима поручио: – У сцени рођења, све говори о „добром сиромаштву“, јеванђеоском сиромаштву које нас чини благословеним. Док размишљамо о Светој породици и различитим ликовима, привући ће нас њихова разоружавајућа смерност. Божић нас подсећа да је Исус наш мир, наша радост, наша снага, наша утеха. Али, да бисмо примили ове дарове милости, морамо себе учинити малим, сиромашним и понизним попут ликова из јаслица. Чак је и овог Божића, усред патњи због пандемије, Исус, мали и беспомоћан, знак који Бог дарује свету.
Приредила Милица Стаматовић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању