Изложба „Ко неће да мисли, лети напоље! – Јозеф Бојс и Мангелос – 100 година и уметност данас” отворена је крајем августа у Галерији Гете института, поводом века од рођења Јозефа Бојса, једног од најзначајнијих уметника светске уметничке сцене после Другог светског рата, и Димитрија Башичевића Мангелоса, родоначелника концептуалне уметничке праксе код нас.
На отварању су се публици обратили Томас Шиб, амбасадор Савезне Републике Немачке у Србији, Франк Бауман, директор Гете института у Београду, др Селман Тртовац, кустос изложбе, др Ивана Башичевић Антић, кустоскиња изложбе, и Маја Гојковић, потпредседница Владе и министарка културе и информисања Републике Србије.
– Бојс и Мангелос познавали су се само површно, али повезивао их је захтев да стварају нове импулсе за друштвене промене, за хуманију будућност, за један бољи свет. Данас је тешко поверовати да је Бојс некада међународно био подједнако познат као Енди Ворхол. То је можда условљено тиме што је Бојс пре свега уметник који је изводио акције. Ворхолу је било много једноставније да своју милионску публику привуче својим поп-арт принтовима, рекао је том приликом амбасадор Шиб и нагласио да је јако лепо што изложба иде и даље на турнеју по региону, и срдачно се захвалио кустосу и колекционару Карлу Хајнцу Руменом зато што је ставио на располагање своју уметничку збирку за ову прилику.
– Јозеф Бојс и ја живели смо у истом граду, у Диселдорфу. Када је он умро, мени је било 18 година и почињао сам да се интересујем за уметност. Диселдорф је био и до данас остао град уметности, и тада је управо Диселдорфска академија била центар Западне Немачке, где су се нови начини мишљења, критички дух и револт против естаблишмента, манифестовали радикалније него било где другде у Немачкој. А њен професор Јозеф Бојс налазио се у центру пажње. Бојс није био онај који је тражио консензус, он је провоцирао, рекао је Франк Бауман, директор Гете института и осврнуо се и на Мангелосово стваралаштво: – Мангелос је био Бојсов савремених и веома познат у бившој Југославији. Иако се његова дела могу видети у великим светским музејима, многи изван овог културног простора тек треба да га открију.
С. Лазаревић
Фото Зоран Компар и КомуникАрт
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању