Коцкање- машина диже адреналин

Новински наслови од пре неколико година који кажу да трећина Србије живи од кладионица, допуњују и нове вести да је крајем прошле године у Београду отворен највећи слот клуб у региону на чак 600 квадратних метара. Постајемо ли све више коцкарска дестинација судећи да код нас има око 1750 легално регистрованих кладионица? Да ли нас разне врсте игара на срећу све више „опијају“, да ли кладионице замењују све – кафиће, кафане и ресторане, будући да је број радника у овој „индустрији“ једнак трећини запослених у угоститељским радњама. Према последњем истраживању Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, око 0,7 одсто популације у Србији има проблем патолошког коцкања, а 3,7 проблематичног коцкања. У чему се разликују ова два типа коцкања, питали смо др Снежану Алчаз, неуропсихијатра и начелника Клиничке службе у Специјалној болници за болести зависности. – Проблематично коцкање представља ниво на којем се стварају неки проблеми (финансијски, психолошки, породични, здравствени, на радном месту или у школи), али још не постоји развијена зависност. Код патолошког коцкања постоји зависност од одређеног типа понашања, односно од игара на срећу, при чему особа улаже све више новца, а није ни у стању да покуша да смањи или да престане да се коцка. Такође, има и неку врсту апстиненцијалне кризе, те, ако престане да се коцка, осећа нервозу, напетост и интензивну жељу за тим. Коцкање јој постаје најважније у животу.

Наставак прочитајте у броју 3129.