Како је човек једина врста која након периода дојења наставља да користи млеко многи се питају да ли је то добро, па је и струка подељена по том питању. Према анализама, сва млека животињског порекла имају скоро исти састав и сачињена су од мешавине протеина, воде, масти, лактозе и микронутријената, који су различито заступљени у сваком од њих.
РАЗЛИКЕ – Основна разлика између козјег и крављег млека је у одређеним витамнима и минералима. Док је у козјем млеку више заступљен калцијум, калијум и витамин А, кравље млеко садржи више витамина Б 12, селена и фолне киселине, које су такође веома важне за организам. Када су у питању протеини, масти, угљени хидрати као и холестерор разлика у животињском млеку је минимална, али је значајнија разлика у процесу варења.
ЛАКШЕ ВАРЕЊЕ – Козје и овчје млеко имају више беланчевина које се лакше варе у односу на кравље млеко. Током варења у желуцу се стварају угрушци као код сирења млека, а беланчевине козјег и овчјег млека стварају мање и мекше угрушке који лакше и пролазе кроз желудац што може бити предност при избору млека за децу која су склона бљуцкању или која имају гастроезофагеални рефлукс.
КРАВЉЕ МЛЕКО – Кравље млеко је заступљеније у употреби јер једна крава произведе много више млека од козе или овце, оно има више витамина Б12 и фолата него козје и лако се одваја масноћа од које се праве остали млечни производи. Због високог нивоа лактозе кравље млеко се не препоручује онима који имају интолеранцију на лактозу. Потребно је чак два сата да се свари кравље млеко, док је за козје потребно 30 минута, а поред тога, кравље млеко је и треће по реду на листи главних узрочника алергије код деце.
КОЗЈЕ МЛЕКО – Садржи пуно хранљивих састојака, као што су А2 протеин и олигосахариди, слично мајчином млеку, лако се вари и мање изазива алергијске реакције. Обилује калцијумом и фосфором који су важни за чврстоћу костију, као и цинком и селеном, а у односу на кравље млеко садржи више есенцијалних масних киселина. Такође, има другачији укус који се многима не допада и има мањи садржај гвожђа, фолата и витамина Д.
ОВЧЈЕ МЛЕКО – Као и козје, овчје млеко је природно хомогенизовано и лако сварљиво, а садржи висок ниво А2 протеина, витамина А, Б и Д и фолата. Овце као и козе не дају много млека па се оно теже налази у продаји, а његов укус је интензиван и зато се чешће користи за припрему сира и киселог млека. У поређењу са крављим и козјим, овчије млеко је најкремастије тако да је погодно за сиреве, јогурте или десерте.
ИСХРАНА ДЕЦЕ – Због потребних нутритијената и начина апсорпције, препорука стручњака је да се ни кравље ни козје млеко не уводе у исхрану детета пре навршене прве године и да се не узимају као замена за мајчино млеко. Кравље и козје млеко могу изазвати анемију, слабију ухрањеност и опстипацију уколико се уносе прекомерно. Ако дете користи мајчино или адаптирано млеко и током друге године није потребно да узима друго млеко и млечне прозводе.
АДАПТИРАНО МЛЕКО – Уместо козјег и овчјег, бебама се препоручује адаптирано млеко које се производи од природног крављег млека које је прилагођено (адаптирано) варењу детета. По саставу је најприближније мајчином млеку и обезбеђује све хранљиве састојке који су потребни за оптималан раст и развој детета. Од навршене прве до треће године, деца имају веће захтеве за хранљивим материјама него одрасли јер тада наставља да се развија њихов имуни систем. Млечна формула обезбеђује хранљиве материје попут гвожђа, витамина Д, пробиотика, натријума, јода и есенцијалних масних киселина који су битни за развој имуног система и мозга.
САВЕТ – Како свако животињско млеко има специфичности боље је не бити искључив, већ користити млеко и млечне производе како од краве, тако и од козе и овце, а многи стручњаци сматрају да због садржаја холестерола треба користити и различита биљна млека.
Припремила Наташа Ускоковић