ШИРАЗ – ИРАНСКА ПРЕСТОНИЦА ПОЕЗИЈЕ
Колевка персијске цивилизације

 

Тако се и група новинара из Србије, као гости иранског Министарства културе и исламског усмеравања,  приближавала у рано августовско јутро 2017. године историјском центру уметности, писане речи и политике у некадашњој Персији, сада Исламској Републици. Домаћини су били задовољни што смо летели првим новим „ербас- 320“ авионом националне компаније „Иран ер“, купљеним после много година. Сједињене Америчке Државе биле су за кратко ублажиле санкције против Ирана, због којих је годинама отежан цивилни ваздушни саобраћај у Исламској Републици. На крају су у Иран стигла само три од уговорених масовних 100 „ербас“ и 80 „боинг“ летилица.

Док смо се после 900 километара лета приземљивали на Међународни аеродром у Ширазу, највећи на југу и други најмодернији у земљи (после оног у Техерану), кроз прозоре је промицао масиван, каменит и сур планински венац Загрос, који се дужином од 1.600 км протеже од пограничних области источне Турске и северног Ирака на југ, до Мореуза Хормуз, у Заливу.

Најстарије стене у венцу Загроса датирају из прекамбријског времена, пре 541 милион година. Планине су импозантна природна баријера и традиционално су биле граница између културних и политичких чинилаца, укључујући ране месопотамске и међанске културе, партско и римско царство и, у скорије време, персијско и отоманско.

Рељеф је утицао да је у региону традиционална економија увелико заснована на сточарству, а производња висококвалитетних тканица и тепиха дуго је била главна делатност. Велике резерве нафте леже у југозападном подножју или близу њега. Данас је град Шираз трговачки и саобраћајни центар, повезан са Буширом, луком у 200 километара удаљеном Заливу. Има фабрике цемента, шећера, вештачког ђубрива и текстила.

Шираз је историјско родно место древне персијске цивилизације. Благословен умереном климом и ведрим људима, такође је град песника, књижевности. Смештен на надморској висини од 1.486 метара, данас је атрактиван и модеран, са цветним вртовима, светилиштима и џамијама. Упркос катастрофалним поплавама у 17. столећу, па пошастима, глади и земљотресима два века касније, већи део Шираза је преживео.

 

Пише Борислав Коркоделовић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању