ŠIRAZ – IRANSKA PRESTONICA POEZIJE
Kolevka persijske civilizacije

 

Tako se i grupa novinara iz Srbije, kao gosti iranskog Ministarstva kulture i islamskog usmeravanja,  približavala u rano avgustovsko jutro 2017. godine istorijskom centru umetnosti, pisane reči i politike u nekadašnjoj Persiji, sada Islamskoj Republici. Domaćini su bili zadovoljni što smo leteli prvim novim „erbas- 320“ avionom nacionalne kompanije „Iran er“, kupljenim posle mnogo godina. Sjedinjene Američke Države bile su za kratko ublažile sankcije protiv Irana, zbog kojih je godinama otežan civilni vazdušni saobraćaj u Islamskoj Republici. Na kraju su u Iran stigla samo tri od ugovorenih masovnih 100 „erbas“ i 80 „boing“ letilica.

Dok smo se posle 900 kilometara leta prizemljivali na Međunarodni aerodrom u Širazu, najveći na jugu i drugi najmoderniji u zemlji (posle onog u Teheranu), kroz prozore je promicao masivan, kamenit i sur planinski venac Zagros, koji se dužinom od 1.600 km proteže od pograničnih oblasti istočne Turske i severnog Iraka na jug, do Moreuza Hormuz, u Zalivu.

Najstarije stene u vencu Zagrosa datiraju iz prekambrijskog vremena, pre 541 milion godina. Planine su impozantna prirodna barijera i tradicionalno su bile granica između kulturnih i političkih činilaca, uključujući rane mesopotamske i međanske kulture, partsko i rimsko carstvo i, u skorije vreme, persijsko i otomansko.

Reljef je uticao da je u regionu tradicionalna ekonomija uveliko zasnovana na stočarstvu, a proizvodnja visokokvalitetnih tkanica i tepiha dugo je bila glavna delatnost. Velike rezerve nafte leže u jugozapadnom podnožju ili blizu njega. Danas je grad Širaz trgovački i saobraćajni centar, povezan sa Buširom, lukom u 200 kilometara udaljenom Zalivu. Ima fabrike cementa, šećera, veštačkog đubriva i tekstila.

Širaz je istorijsko rodno mesto drevne persijske civilizacije. Blagosloven umerenom klimom i vedrim ljudima, takođe je grad pesnika, književnosti. Smešten na nadmorskoj visini od 1.486 metara, danas je atraktivan i moderan, sa cvetnim vrtovima, svetilištima i džamijama. Uprkos katastrofalnim poplavama u 17. stoleću, pa pošastima, gladi i zemljotresima dva veka kasnije, veći deo Širaza je preživeo.

 

Piše Borislav Korkodelović

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju