ИВАЊИЦА И ЊЕНЕ ПЛАНИНЕ
Колевка сеоског туризма

До пре 200 година територија Ивањице била је место за преноћиште каравана и разних војних формација које су овим просторима пролазиле на путу из Сјенице и Нове Вароши за Пожегу и Чачак. Декретом кнеза Милоша Обреновића 1833. године у подножју обронака Голије и Јавора, на обали реке Моравице, формирано је насеље именом Ивањица. Насеље је расло, саграђена је црква, школа, библиотека, пошта, развијена трговина и занатство. Ивањица је имала статус највећег и најлепшег насеља у „Ерској капетанији“.

Богомдана за туризам, окружена шумама, биљем и бистрим водама, још у предратно доба проглашена је ваздушном бањом. Катићи, Девићи, Кушици, села у Ивањичкој општини, сматрају се колевком сеоског туризма у Србији. Још недовољно откривен српски туристички бисер крије своје највеће благо у планинама које је окружују.

Унеско је 2001. овај крај прогласио резерватом биосфере. Планина Голија уздиже се поносно изнад осталих старовлашких планина. Њене непроходне шуме, бујни пашњаци, чести и чисти извори, људи, њихова нарав, говор, ношња и друге лепоте су нешто због чега пожелите да поново дођете. Огромна површина и очувана животна средина омогућавају постојање изузетно великог броја различитих врста биљног и животињског света. На Голији расте планински јавор и многе реликтне биљне врсте. Осим бројних извора, потока и река, Голија је и поносни власник три прелепа природна језера: Даићко, Небеска суза на Округлици и Кошанинова језера. Лета су овде свежа, зиме хладне, пуне белог чистог снега. Оштра клима и густе шуме су разлог да мештани често кажу: „Не зна Голија шта је делија“. Без теренског возила или коња планину је тешко прећи, тако да и планинари овде ретко залазе. Највиша тачка је зараван, неуочљив Јанков камен, висок 1833 метра, који је уједно и највиши врх југозападне Србије.

Постоји и легенда везана за назив овог врха. Наиме, два побратима, Рајко и Јанко су се кладили ко ће пре да изнесе овећи камен на врх Голије. Рајко је брзо носио свој камен и близу врха се спотакао, испустио га и камен је пао у поток. Јанко је полако носио свој камен, али је сигурно стигао до врха. Отуда се врх Голије зове Јанков камен, а поток у који се откотрљао Рајков камен становници зову Рајков поток.

Планина Мучањ је једна од оних где дивља, нетакнута природа још није дала данак цивилизацији. Легенда каже да је планина Мучањ своје име добила због мучног успона Светог Саве на врх, а верује се да ко се једном попне до Јерининог града, на 1534 метра надморске висине, сигурно ће се поново вратити на исто место.

Са планине Мучањ пружа се невероватана панорама на готово половину територије Србије. Уређене пешачке стазе, као и видиковац са ког пуца поглед на Овчар, Чешаљ, Голију, Јелицу и Градину разлог су што је Мучањ, у последње време, постао једна од најпосећенијих туристичких дестинација у општини Ивањица. Видиковац на Мучњу један је од пет најлепших у овом делу Србије.

 

Пише Весна Миладиновић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању