Трећи пленум Комунистичке партије Кине (КПК) често је служио као платформа за објављивање великих промена у политици ове земље. Најчешће се наводи Трећи пленум 11. Централног комитета КПК из 1978. под руководством врховног вође Денг Сиаопинга који је политички хаос Културне револуције (1966-1976) послао у историју, а осиромашену Кину усмерио на пут реформи код куће и отварања према свету.
Овог пута, иако су очекивања од радикалних обелодањивања Трећег пленума од 15. до 18. јула у Пекингу, била умерена, скуп је, сматра се, ипак од велике важности за развој НР Кине у наредној деценији. Био је усредсређен на одређивање стратешког правца и политичких приоритета и треба да има далекосежан утицај низ година унапред.
Руководство КПК на челу са генералним секретаром Си Ђинпингом усмерава партију на прекретнички прелазак са националне привреде усредсређене на традиционалне секторе ка економији савремених високих технологија и услуге. „Производне снаге новог квалитета“ треба да омогуће држави да напусти стари модел раста, а да користи технологије, ефикасност и квалитет.
Задаци реформи наведени у „Резолуцији о даљем свеобухватном продубљивању реформи за унапређење модернизације Кине“, требало би да буду испуњени до 2029. и прославе 80. годишњице оснивања НР Кина. Отуда и настојање да у наредних пет година буде успостављена равнотежа између сталног економског раста и националне безбедности. Томе треба да послужи и наредни 15-петогодишњи план развоја (2026-2030).
На пленуму је КПК инсистирала на економској, технолошкој и војној моћи НР Кине ослањањем на сопствене снаге. КПК је рекла да су заједнички циљеви продубљивања свеобухватних реформи даље унапређење и развој социјализма са кинеским специфичностима, као и модернизација кинеског система и капацитета управљања.
„До 2035. године завршићемо изградњу социјалистичке тржишне економије на високом нивоу у сваком погледу, додатно побољшати систем социјализма са кинеским специфичностима, генерално модернизовати наш систем и могућности управљања и у основи извршити социјалистичку модернизацију“.
То ће пружити снажну позицију у ривалству са САД и у другим геополитичким сукобима. У Резолуцији стоји и да ће Кина постати велика модерна социјалистичка земља у сваком погледу до средине овог века и 100. годишњице од оснивања.
У резолуцији око 370 сталних и алтернативних чланова Централног комитета наведен је у више од 22.000 речи широк спектар мера за наредних пет година. Документ се састоји од 15 делова и 60 тачака подељених у три главна одељка који предлажу више од 300 важних реформи. Пленуму су присуствовали, такође, званичници Дисциплинске комисије ЦК КПК, академици, експерти и други представници партије.
У политичком документу се, у духу научног социјализма и стилу КПК, предлаже „да би се реформски брод поуздано кретао напред”, даље свеобухватно продубљивање реформи буде спровођено у складу са „шест принципа“: придржавање општег вођства партије; приступ усмерен на људе; очување интегритета и подстицање иновација; изградња система као основног правца; поштовање свеобухватне владавине закона; системски приступ.”
Пише Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању