Кад ученик надмаши учитеља
КОМУНИЗАМ ИЗМЕЂУ ИДЕОЛОГИЈЕ И ПРАКСЕ

По јеретицима, Владимир Иљич Лењин, вођа победоносне совјетске револуције, играо је усред снега у дану пошто је млада совјетска власт премашила по трајању први народни „раднички“ режим, Париску комуну (18. март – 28. мај. 1871). Совјетски Савез је укинут 30. децембра 1991, да би га по трајању комунистичког система у новембру 2023. надмашила Народна Република Кина која је овог 1. октобра прославила „дијамантски” јубилеј, 75. година од проглашења.

Кина је сада, као социјалистичка земља дуговечнија од СССР-а, рачунајући животни век потоњег од Октобарске револуције 1917, а не од стварног формирања 1922. Ова прекретница је можда од историјског значаја: Лењин је 1923. написао да ће на крају, битка комуниста и капиталиста бити окончана у Азији, пошто тамо живи већина светске популације.

Две револуције су биле уско повезане. Кинески комунисти понекад кажу да су салве Октобарске револуције донеле марксизам у Кину. Пре Лењина и комунистичке Интернационале, у Кини није било марксизма или марксистичке странке, за разлику од Европе, у којој су радничке традиције цветале пре и Првог светског рата.

Руска револуција је створила прву социјалистичку државу у историји, постигла огроман успех у образовању и описмењавању совјетског народа. У почетном периоду претворила је СССР из релативно заостале земље у другу највећу економску силу на свету. Ова држава је победила немачки нацизам спасивши Европу од фашизма и пресудно је утицала на укидање колонијалних царстава. Совјетска економска структура је 50-тих и 60-тих година прошлог века сматрана најпопуларнијим „моделом“ социјализма.

Као што је вођа кинеске револуције Мао Цетунг оценио, без постојања СССР-а, не би се догодило ни оснивање Народне Републике Кине (НРК). Под утицајем совјетског марксизма је формирана Комунистичка партија Кине (КПК) без које би борба за ослобођење Кине од империјализма, усред „века понижења“ који је уследио после агресије западних земаља, остала у рукама корумпиране и компромитоване националистичке странке Куоминтанг (КМТ).

Питање је да ли би таква Кина икада успела да постигне истинско јединство и избори независност од стране хегемоније. То су, опет, били и предуслови за огроман економски успех НРК у последњих 45 година.

Зашто и како социјалистичка Кина траје дуже од свог руског родоначелника? Како је дошло до историјске прекретнице после распада Совјетског Савеза? Зашто су економске реформе успеле у Кини и пропале у Русији и Источној Европи?

 

Борислав КОРКОДЕЛОВИЋ

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању