Опасне ратне игре
КОРЕЈСКО ПОЛУОСТРВО

Због рата у Украјини и јачања ривалства између двеју главних светских сила Сједињених Америчких Држава и Народне Републике Кине, режиму у Северној Кореји, односно Демократској Народној Републицџи Кореји (ДНРК)  пружила се прилика да ближе сарађује са старим савезницима из времена Хладног рата у Пекингу и Москви. У међувремену, нивои тросмерне сарадње који већ годинама нису виђени, уочени су и јужно од линије поделе полуострва по 38. паралели, између САД, Републике Кореје (РоК) односно Јужне Кореје и Јапана.

Жестока је оптужујућа реторика између челника Северне и Јужне Кореје и чини се да сада постоји мало могућности за дипломатију и сарадњу. Ситуација је деликатна јер се улози на Корејском полуострву увећавају.

Северна Кореја је и протекле године наставила да, упркос оштрим међународним санкцијама, брзо развија ракетну и војну технологију, способност спровођења постојаних и вишестраних војних провокација и увећава арсенал оружја за масовно уништење. Режим вође Ким Џонг-уна, трећег из династије која управља овом земљом током 78 година постојања, посебно је у 2022. био агресиван.

Важан пример је закон о нуклеарном оружју усвојен у септембру, према којем ДНРК може да изврши превентивни нуклеарни удар под одређеним условима. Штавише, закон је, према аналитичарима у Сеулу (престоница Јужне Кореје), у овом тренутку искључио сваку могућност денуклеаризације Северне Кореје, главни задатак који су себи поставили САД, РоК и Јапан.

Даље, 18. новембра је Северна Кореја успешно лансирала интерконтиненталну балистичку ракету Хвасон-17 новог типа на високо подигнутој путањи. Тестови су показали способност Пјонгјанга (престоница Северне Кореје) да испали нуклеарне бојеве главе које могу да досегну континенталне делове САД и да стално модификује домаће произведене ракете.

Затим су севернокорејски медији 19. децембра најавили успешан „важан тест завршне фазе“ развоја војног извиђачког сателита, за који се очекује да ће бити завршен до априла ове године. То су важни догађаји који имају директне последице не само на безбедносну ситуацију на Полуострву, већ и на Источну Азију, а можда и шире.

 

 

Пише Борислав Коркоделовић

 

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању