О истраживањима и безбедности вакцина на недавној, веома посећеној трибини, говорио је ванредни професор имунологије и микробиологије са паразитологијијом Медицинског факултета у Београду, професор др Милош Марковић који је у оквиру своје истраживачке активности учествовао на више националних и међународних пројеката, боравио на стручним усавршавањима у Француској и Немачкој, и аутор је више од 20 научних радова из области имунологије и микробиологије. Модератор трибине је био Душан Павловић, научни едукатор „Радио Галаксије“. Присутни су тако имали прилику да од професора, из прве руке, добију одговоре на многа „врућа“ питања о ковиду и заштити од њега. Издвојили смо најинтересантнија.
– Процес имунизације је дуг и траје још од Едварда Џенера који је њен утемељивач. Суштински, имунитет је стање отпорности према некој инфективној болести где се процесом имунизације учини да човек постане отпоран, а да не буде болестан, што је највећи домет медицине и науке. Чињенице кажу да је то немерљива корист по јавно здравље, дакле за општу добробит. После доступности пијаће воде и прања руку, вакцина је дала највећи допринос овоме у историји човечанства. Други догађај је свакако масовна имунизација, рекао је на почетку професор Марковић.
Колико дуго трају испитивања вакцина?
– Студије на вакцинама трају дуго, између пет и 20 година, а у просеку десет, али је важно да ништа у овом процесу око ковида није прескочено већ су само неке ствари релаксиране. Клиничке студије подразумевају углавном три фазе, с тим што неке могу да се преклопе. Прва и друга су сличне, али је прва обимнија. Прво што се дефинише јесте безбедност, односно да ли људи, добровољци, имају неке нежељене реакције. Ако их примете, онда се процес стопира, а ако не, онда се бави имугеношћу и гледа се да ли вакцина ствара имунолошки одговор а могуће је и мерити антитела. Још увек се овде не гледа да ли штите од болести. На исти начин се тестирају и нови лекови. Оно што даје велики значај, публицитет и додатни ниво опрезности је то што се вакцине дају здравим људима као превентива, дакле, да се сперечи болест. Већина лекова, ако изузмемо суплементе, даје се болесним људима и онда се лакше преузима ризик, поготову ако су у питању тешке болести. Вакцина се даје да се не би добила нека болест, резултат је евидентан, али се не види одмах, већ се на дужи рок.
ПИШЕ НАТАША УСКОКОВИЋ
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању