KARDIOLOGIJA
Korona napada i srce

U početku se mislilo da je kovid isključivo respiratorna bolest ali se posle pokazalo da ovaj veoma opasni virus može da napadne i srce, te da posledice mogu da budu veoma rizične po zdravlje. Kako on napada srce i u kojim slučajevima pitali smo profesora dr Predraga Mitrovića, kardiologa, direktora Interne medicine Urgentnog centra KCS, šefa postkoronarne jedinice na Klinici za kardiologiju i predsednika Beogradskog kardiološkog kluba.

– Karakteristično za infekciju korona virusom je to, da nakon prestanka infekcije i zapaljenja plućnog tkiva, zapaljenjski proces se i dalje nastavlja i prisutan je i u srčanim strukturama, kao i u jetri i drugim gastroenterološkim organima. Upalni proces se može javiti i u vezivnom tkivu našeg lokomotornog sistema. Kada je srčani mišić u pitanju može doći do pojave upale srčanog mišića (miokarditisa), upale srčane kese (perikarditisa), kao i do upale krvnih sudova srca (koronarnih arterija) koje mogu izazvati pojavu srčanog udara (infarkta miokarda). Miokarditis i perikarditis mogu dati aritmije srca, koje mogu biti maligne.

Posle godinu dana prisustva virusa u populaciji i nakon mnogih istraživanja, naučnici su  utvrdili da ovaj virus može da dovede i do infarkta, do poremećaja u radu srca. Koji simptomi mogu da nas upozore na to da naše srce može da strada od kovida 19?

– S obzirom da je ovaj vid kovid infekcije primarno respiratorna infekcija, nakon određenog perioda od prestanka infekcije dolazi do pojave standardnih oblika respiratornih tegoba kao što su otežano disanje, zamor, bolovi u grudima i zglobovima. Navedene tegobe često nestaju tokom vremena, ali neke tegobe mogu ostati trajno i narušavati kvalitet života. Veći problem predstavljaju tegobe koje nisu očigledne, ali su dugoročnije i mogu izazvati ozbiljna oboljenja i oštećenja srca, pluća, bubrega i mozga. I nakon prestanka akutne, neposredne faze kovid infekcije, dolazi do pojave zapaljenjskih procesa koji se mogu javiti na srcu, na jetri, ponovno na plućima. Kod osoba koje su već imale slabost pojedinih organa, često dolazi do pojave vidljivog oboljenja, ali veći problem predstavljaju osobe kod kojih tegobe ostaju nevidljive u početku ili se manifestuju blagim simptomima sve do pojave eventualnog pogoršanja. Simptomi na koje moramo obratiti pažnju su nedostatak daha i epizode ubrzanog srčanog rada. Oni mogu postojati mesecima, ali još veću opasnost predstavlja bol u grudima, obično pri fizičkom naporu. Pojava ovih simptoma može ukazivati na moguće oboljenje srca.

Piše: Branka Kovačević

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju