Посвађали сте се са партнером, на послу вам је хаос, почетак нове школске године вас је све у кући пореметио, нисте платили све рачуне, обавезе се гомилају из дана у дан… све су ово свакодневни проблеми који изазивају стрес а на које не можете да не реагујете, и надбубрежне жлезде луче све више кортизола, моћног хормона који изазива анксиозност, гојазност, депресију, хорнични умор, слабије памћење, лошу концентацију, срчане болести. Списак је предугачак.
Научници су недавно открили да није стрес једина ствар због које нам кортизол скаче. Чак и када нам се не догађају никакви никакви „потреси у животу“, нити изненађења, овај незгодни хормон може да измакне контроли. Ево и зашто. Када се у нашем телу налазе запаљенски процеси оно производи велику количину кортизола. Организам у запаљењу види знак опасности и реагује млазом кортизола.
Др Ричард Винштајн је аутор књиге „Стрес-ефект“ и управо се на научној основи бави овим проблемом – како да обуздате кортизол без обзира колико вас стрес прати кроз живот. Он каже да и онда када не можете да утичете на стресове из спољне средине можете да се придржавате плана који ће вас учинити смиренијим.
Здрави оброци свакако играју једну од главних улога у вашој новој рутини, па се очекује да све пржене оброке, грицкалице које конзумирате као ужину а које садрже пуно скроба у себи, све поховане намирнице, газирана пића… избаците из свог јеловника. Замените их воћем, поврћем махунаркама, целим житарицама, протеинима и то оним посним, па нека ваш будући јеловник садржи само 15-так процената оних намирница које се сматрају „греховима у исхрани“ и 85 одсто антизапаљенских намирница.
Поведите рачуна и о томе да унесете довољну количину калцијума, магнезијума и цинка кроз исхрану уколико сте стално под стресом. Они природно смирују и хране надбубрежне жлезде и смањују запаљење ткива, снижавају крвни притисак, ублажавају напете мишиће, омогућавају бољи сан и помажу да ниво кортизола опадне. Статистика каже да чак 80 одсто становништва на свету не уноси довољно ових минерала, па уколико немате времена да их уносите кроз храну довољно је да узмете суплементе који садрже 1000 мг калцијума, 400 мг магнезијума и 15 мг цинка.
У саваременом свету где сваки запослени човек има мањак слободног времена, а мноштво различитих врста болова, од којих су најчешћи они у мишићима и зглобовима, услед лимитираног кретања и седалног начина живота, посезање за лековима против болова је готово свакодневно. Аналгетици изазивају гастароинтестинална запаљења која покрећу значајно ослобађање кортизола. Па, уместо њих узмите ацетаминофен који нема то дејство, или на болно, упаљено место ставите кесу са ледом и третирајте га по двадесетак минута, најмање два пута дневно. И тако неколико недеља. Др Винстајн тврди да је ово итекако добра и здравија замена од мноштва аналгетика на које смо изгледа навикли.
Пише Бранка Ковачевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању