Kosidba na Rajcu

Policijski automobil lagano je krčio put kroz masu koja je sa kosačima krenula ka livadama gde je održana tradicionalna, 46. „Kosidba na Rajcu”.

Uzbrdicom uz muziku, u narodnim nošnjama i sa kosama na ramenima lakim korakom hodali su revijalci i takmičari. I dok su se kod označenih parcela pripremali oni koji nastupaju u revijalnom delu, njih četrdesetak, bila je prilika da reč-dve o manifestaciji kaže Vladimir Ivanović, domaćin iz Turističke organizacije Ljig. Jer, znali smo, posle će biti teško ga naći. „I ove godine, tradicionalno, „Kosidba na Rajcu“ okupila je hiljade posetilaca na ovu, prvu i jednu od najlepših u vencu znamenitih valjevskih planina, koje su svojevrsni dragulj prirode. Prostrane livade Rajca obiluju planinskom travom, koju odavno više niko ručno ne kosi. Zato je „Kosidba na Rajcu“ mnogo više od turističke manifestacije, ona je čuvar tradicije”, reče i nestade u masi. Na prostoru veličine četrdesetak ari rasporedili se oni koji bi da sačuvaju ovu tradiciju. Da pokažu i dokažu da ručno košenje živi. Prvi otkos bacio je Miliša Nešić, iz Slavkovice kod Ljiga. Ujednačeni ritam, korak, visina otkosa… Zastaje, vreme je da osveži kosi sečivo. Iz vodira opasanog oko noge vadi brus, pa kratkim potezima klizi duž sečiva. Vodu mu prinosi Jelena. U narodnoj nošnji sa testijom u ruci. Preziva se i ona Nešić, reče, oca da osveži. Jeste da nosi prvo njemu, ali nudi i druge. Vodonoša je.

Nastavak možete pročitati u broju 3104.