Косидба на Рајцу

Полицијски аутомобил лагано је крчио пут кроз масу која је са косачима кренула ка ливадама где је одржана традиционална, 46. „Косидба на Рајцу”.

Узбрдицом уз музику, у народним ношњама и са косама на раменима лаким кораком ходали су ревијалци и такмичари. И док су се код означених парцела припремали они који наступају у ревијалном делу, њих четрдесетак, била је прилика да реч-две о манифестацији каже Владимир Ивановић, домаћин из Туристичке организације Љиг. Јер, знали смо, после ће бити тешко га наћи. „И ове године, традиционално, „Косидба на Рајцу“ окупила је хиљаде посетилаца на ову, прву и једну од најлепших у венцу знаменитих ваљевских планина, које су својеврсни драгуљ природе. Простране ливаде Рајца обилују планинском травом, коју одавно више нико ручно не коси. Зато је „Косидба на Рајцу“ много више од туристичке манифестације, она је чувар традиције”, рече и нестаде у маси. На простору величине четрдесетак ари распоредили се они који би да сачувају ову традицију. Да покажу и докажу да ручно кошење живи. Први откос бацио је Милиша Нешић, из Славковице код Љига. Уједначени ритам, корак, висина откоса… Застаје, време је да освежи коси сечиво. Из водира опасаног око ноге вади брус, па кратким потезима клизи дуж сечива. Воду му приноси Јелена. У народној ношњи са тестијом у руци. Презива се и она Нешић, рече, оца да освежи. Јесте да носи прво њему, али нуди и друге. Водоноша је.

Наставак можете прочитати у броју 3104.