Кад ће више ти скенери за контролу робе?!
КОСОВО И МЕТОХИЈА

Услов Приштине  за ублажавање мера за улазак српске робе преко  прелаза Брњак, Јариње, Мутиводе, Бела Земља и Мучибаба на Косово је опремање ових прелаза  рендген скенерима.  Но,  скенери  за контролу робе,   које ће Немачка донирати Косову за постављање на граничним прелазима са Србијом – касне.  Немачка амбасада је потврдила да неће моћи да дођу на Косово пре 2026. године.

Немачка амбасада је појаснила oвог  jулa да „пошто рендгенски скенери за транспорт робе нису готови производи, већ се морају састављати део по део”, овај процес захтева време и врло пажљиво разматрање. „Узимајући у обзир време потребно за производњу и испоруку скенера, као и бројне кризе у различитим деловима света, очекује се да испорука буде реализована током 2026. године”, наводе из немачке амбасаде.  Немачка даје ову донацију Косову у сарадњи са САД-ом.

Једини прелаз где Косово дозвољава улазак робе из Србије на Косово је Мердаре. Мера забране увоза српске робе донета је 14. јуна 2023. године. Њу је Влада Косова 7. октобра 2024. године укинула само за прелаз Мерадре на ком је појачана контрола, док су остали прелази остали затворени за српску робу до, како је речено, набавке скенера.

Подсетимо, једнострана одлука Куртија ступила је на снагу у јуну 2023.  године, након што су ухапшена тројица косовских полицајаца који су дубоко загазили на територију централне Србије. Полицајци су убрзо пуштени да се бране са слободе, али је Курти задржао забрану уласка српских производа преко административних прелаза, где је, осим робе за широку потрошњу, стопирао и улазак београдске штампе, која дуже од две године не стиже на територију наше јужне покрајине. Осим недељника „Јединство“ који редовно стиже  на Косово и Метохију, од 14. јуна 2023. године  Срби овде  не виде ниједну  новину из Србије.

И док немачка амбасада и Курти „пажљиво разматрају”, дотле у српским срединама на северу Космета српске робе има тек у траговима. Може да се нађе брашно у паковању од килограм, зејтин, со, шећер, сухомеснати производи, али једино у већим маркетима које држе Срби, док  у мањим продавницама могу да се купе кисела вода, кесице са супама, нешто од хемије и тек по који кондиторски производ.

Како  каже власник једне продавнице, допремање такве робе, која сада мора да улази чак преко Мердара, веома је скупо и свакако би цена за купце била далеко већа. И даље је у продавницама присутна роба из земаља у региону – Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније, Албаније – али је приметно да има и робе с „косовском декларацијом”, где превладавају ратлук, кекс, а нађе се и неко паковање качкаваља, готово истоветно са српским паковањем, очигледно с циљем да се купци преваре мислећи да је произведен у некој од млекара у централној Србији.

 

Текст и фотографије: Зоран Влашковић

Опширније прочитајте у нашем штампаном издању