Мајка претучене деце Марија Радосављевић из Житковца код Звечана на северу КиМ каже да ниједној мајци не би пожелела да доживи то што се њој десило, када је затекла децу са пушкама изнад главе, ћерку босу, пред колапсом, а сина на коленима, са подливима и повредама
Текст и фотографије : Зоран Влашковић
Од како су 26. маја јаке полицијске снаге Приштине уз примену силе, под пуном ратном опремом уз сузавац, шок и димне бомбе насилно ушли у зграде три српске општине, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић, претње, хапшења, витлање оружјем са дугим цевима према цивилима у свим српским срединама не престају. Са страхом и стрепњом Срби се буде сваког дана а ноћу се страх продубљује јер косовска полиција кружи центрима ових општина у оклопним возилима али и пешице са дугим цевима и прстом на обарачу.
Осумњичене Србе за наводне нападе на новинаре, полицију и Кфор, хапсе у заседама испред самих кућа, пред којима стражаре у колима без аутоознака и нимало налик на полицијска возила.
Од тог 26. маја ухапшено је чак шест Срба али је било на десетине других физичких малтретирања у свим срединама, без икаквог повода и разлога.
Најтрагичније је било кад је косовска полиција у суботу 17. јуна, у поподневнима сатима на путу Изворе – Бањска у општини Звечан, који је део регионалног пута Звечан – Нови Пазар, под претњом оружјем зауставила и онда физички злостављала двоје малолетника, сестру и брата, Дару и Кристијана Радосављевића из Житковца код Звечана. Такав терор према деци је незабележен и ван свих цивилизацијских и хуманих норми.
Марија Радосављевић мајка двоје деце коју су претукли припадници специјалне јединице косовске полиције, каже да ниједној мајци не би пожелела оно што је она доживела.
Видно потресена, она је препричала како је затекла претучену децу, када су је позвали да дође по њих и буквално их спасе.
– Била сам у Митровици, пошто сам водила најмлађег сина на тренинг. Позвао ме је старији син и рекао да су их косовски полицајци злостављали и да мора неко да дође по њих. Рекла сам да одмах долазим, мислећи да треба да донесем личне карте, прича Марија у сузама.
Покушала је, каже, потом да се чује са сином и ћерком, али се нису јављали на телефон, па је помислила да су им полицајци одузели телефоне.
– Узела сам из куће личне карте и отишла, а када сам стигла на то место, 10 километара удаљено од Звечана, преда мном је било блиндирано возило, а када сам скренула поглед, моја ћерка је седела уплакана на ливади, потпуно рашчупана, прича нам Марија.
Радосављевићева је казала да је одмах потрчала ка ћерки, али да ју је полиција спречила да јој приђе. Изнад девојчице стајала су два полицајца са пушкама у рукама.
– Покушавала сам да је смирим, али никако у томе нисам успевала. У једном тренутку ми је рекла да не може да се смири када су јој пребили брата. Окрећем се ка доле и поред блиндираног возила стоји наш квад, и син чучи и држи руке изнад главе, препричава мајка.
Марија Радосављевић даље каже да је тражила воду, што јој најпре полицајци нису хтели дати, али су потом попустили, па је поливала ћерку водом како би се смирила.
– Са једним полицајцем који је знао српски подигли смо је и ставили у кола. После тога се враћам код сина и видим да има бројне подливе и маснице. Рекла сам му “немој да се плашиш”, а он ми је узвратио “како да се не плашим, мајко”, прича потресена жена.
Посебно је шокирала његова изјава: “мама да ниси дошла не бих више могао да имам децу”.
– Тада сам се много уплашила. Показала сам полицајцима личну карту, да виде да је он још дете, малолетан. Када су видели да је рођен 2007. године узели су и моју личну карту. Питала сам полицајца који је знао српски зашто су тукли моју децу, и да ли они имају децу, кад су тако безосећајни. Рекао ми је да познаје моју ћерку, јер се често вози кроз овај крај. На то сам питала “па када је познајеш зашто сте је тукли”, на шта је он одговорио да је имала кацигу на глави па нису знали да је женско.