Требало је много година да се стари град Котор, након катастрофалног земљотреса који је задесио црногорско приморје 1979. године, доведе у физички ред, а још дуже да му се пробуди душа по којој је био познат и вољен, и уз Дубровник, најпосећенији стари град некадашње државе.
Ушушкан у заливу који је вековима био, и данас је, важна трговачка и туристичка станица, и место у ком се укрштају културе и језици, био је „мртав“ скоро 10 година. Толико је трајала тишина након трагичног земљотреса. Сви који су га волели, долазили би у летњој сезони из оближњих, брзо обновљених градова, на који минут у посету, тек да прошетају и подсете се својих успомена, оне гужве, бродова, туриста, странаца који су хрлили и домаћег амбијента некадашњег живота вољеног старог града, његовог мириса и духа. А у мраку су се могле видети само тужне силуете полусрушених, срушених или делимично сачуваних кућа. И понека мачка… Мачке га, у ствари, никада нису напустиле. И данас су тамо…
Напуштали су га људи срушеног дома у потрази за кровом над главом и стрпљењем за повратак свом граду. И вратили су се. Саградили порушено, поправили у оквирима старе архитектуре и лагано му враћали живот.
У последњих тридесетак година Котор је мењао свој стил. Људи су долазили, одлазили и поново се у њега враћали, доносећи трендове и потребе новог начина живота. Староседеоци су дочекали нове житеље и преносили им своју културу. Поново су угошћавали туристе али некако постепено, спорије и мање наметљиво од околних градова који су се брзо покренули, Херцег Новог, Будве и Бара. Као и раније, Котор је другачији па се другачије и враћао животу.
Туризам и трговина у Котору временом су мењали рухо у складу са потребама људи, а град се прилагођавао, некада трпео, некада растао, онако како то иде у постепеном природном подизању, након пада. Данас се у посети Котору поново може осетити сплет разних култура које су се прилагодиле његовом духу, а и оплемениле му живот својим специфичностима.
Оно што прво упада у очи када кренете од романтично осветљене тврђаве ка улазу у стари град је живот тргова и уличица. Готово да више нема ни најмање улице у мраку. У свакој је по неки ресторан, бар, винарија, бутик хотел. Људи су осмислили сваки кутак. Мачке, које су заштитни знак Котора, на сваком су ћошку испред продавница и ресторана, на прозорима, праговима, у радњама. Спокојно се шетају, седе и леже, као прави домаћини. Можете их видети и уживо и као сувенире по галеријама или уметничке експонате.
Текст и фотографије Милица В. Пауновић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању