Kovači, deda i unuk

Kovači kakvih više nema

Kovački zanat je jedan od onih koji izumiru, ali Živan Unić (68) iz Stopanje, kod Trstenika, još uvek tome odoleva i nastavlja tradiciju svog dede i pradede od kojih je naučio sve tajne ovog nekada veoma cenjenog posla.

–Ja sam po struci metalostrugar, a radim kao kovač ceo svoj život, skoro pola veka. Ovaj posao sam počeo da radim sa jedanaest godina, a svemu me naučio deda, koji se, takođe, zvao Živan. Nažalost, danas je sve manje kovača, gotovo da ih i nema više. Svojevremeno sam potkivao po desetak konja na dan, sve četiri noge, a sada toliko ne bude ni za šest meseci, pa nekad ni za celu godinu – priča Živan.

Kaže nam još da odavde, od Trstenika, pa do Čačka nema više nijednog kovača, odnosno potkivača konja. Ima po selima onih koji to sami rade za svoje potrebe, ali to nisu kovači, kaže nam Živan i dodaje da mnogi „teraju konje bose“, jer ne rade sa njima, pa ih koriste možda samo za neku kraću vožnju u zaprezi.

Živan potkovice izrađuje sam, nekada ih je razmenjivao sa kolegama iz drugih krajeva Srbije, kako sam kaže „snalazio“ se, pogotovu u jeku sezone kada nije uspevao sve da postigne, da ih napravi i potkuje.

Vredni kovač često okiva sekire, motike, lopate, popravlja polomljene vile, ašove i oštri kose. Za zagrevanje metala koristi svoj ćumur, a kada zataji stari meh, onda je tu usisivač i opet sve bude kako treba.

Od svog zanata je lepo živeo, odškolovao svoja dva sina. Ljudi se često puta čude kako Živan barata macolom od osam kilograma, kako u svojim godinama ima snage i kondicije, a nama otkriva da je tajna u tehnici, dobroj volji i želji za radom i usavršavanjem.

U kovačkoj radnji, na jednoj strani crni alati, starinski mehovi, ali uz dodatni veliki električni fen, veliki revolver-strug, star četrdeset godina, pa velika presa ručne hidraulike, koju je Živan sam konstruisao i napravio, za ispravljanje iskrivljenih alata, raonika, plugova i druge mehanizacije. Na drugoj – diplome i razna priznanja i svedočanstva o viševekovnoj kovačkoj tradiciji porodice Unić.

 

Tekst i fotografije: Stefan Unić

 

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju