Ивана је сада монахиња у манастиру Жича. Толико је дивно причала свом духовнику, уживала сам у описима његовог карактера и начина на који је седео у столици, савета које јој је давао и некако ми је манастир Ковиљ постао драг, али никада нисам до недавно, отишла тамо. Такође, знала сам да се у манастиру негује византијско појање, уз које доживљавам посебне духовне лепоте.
Но, време, ово наше интерно, земаљско, увек има свој ритам и своју мудрост, те њоме води наше животе, тако да је за моју прву посету Ковиљу изабрало почетак 2023. Прво путовање за жељне путнике А. и С. Кренусмо.
Једва сам чекала да скренемо са ауто-пута, да осетим нешто аутентичније а Ковиљ нам се “приказао” веома брзо, ушли смо у улицу Лазе Костића са лепом бело-плавом кућом у војвођанском стилу, која на врху има камени “кокошник” (ја га тако доживљавам).
Лаза Костић је, наиме, рођен у Ковиљу. Ту је ишао у основну школу. На једном од углова улице која се по њему зове је лепа бела кућа на којој је исписано ко је у њој први пут удахнуо живот – управо Лаза Костић, који га је и проживео пуним плућима, и срећно и трагично, али оставивши иза себе прегршт уметничких дарова – делића своје душе!
Идемо даље, ка манастиру Ковиљ, пролазимо поред мноштва родиних гнезда, којих има на скоро сваком другом стубу. Та велика, удобна гнезда дају посебну ноту местима. Куће су ни на небу ни на земљи за високе, дугоноге и дуговрате птице које пружају и нама људима пријатан осећај.
Пријатан призор су и две импонзантне цркве са стубовима којих се ни Београд не би постидео.
Брзо смо стигли до манастира Ковиљ који је тренутно у реконструкцији. Сама црква, посвећена Светим арханђелима Михаилу и Гаврилу је једна од оних које ми се допадну на први поглед – белосива је и глатка (садашња црква је грађена од тесаних камених квадара кречњака). Такве волим.
Према предању, оснивач манастира је био Свети Сава у 13. веку. Најранији писани доказ о постојању манастира се налази у Минхенском псалтиру из 14. века, где се спомиње као манастир Привина Глава.
Мој сапутник је одавно желео да купи чувену ораховачу из ковиљског манастира те улазимо у манастирску продавницу. Он налази ликер звани Зелени орах, који је од зелених плодова ораха и ароматичних биљака. Има раскошне ароме ваниле, наранџе, цимета и каранфилића а кажу да мирише и на свежу некошену траву. Налазимои мед који нам привлачи пажњу својом светлозеленом, нежном бојом. То је минт боја, нежно зелена, готово етерична. У меду су и прополис, тимијан и ехинацеа.
Текст: Ана Атанасковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању