ИЛУСТРОВАНА ШИРОМ СРБИЈЕ
КРАТКА ШЕТЊА СИЋЕВАЧКОМ КЛИСУРОМ

Дом Наталијине Рамонде

Много тога лепог, необичног и вредног намерник може да види ходећи овим пределом, а ботаничари посебно истичу две веома ретке биљке, законом заштићене, назване по српској краљици Наталији Обреновић

Текст и фотографије Бранислав Тикић

Недалеко од Ниша, крећући се узводно Нишавом ка истоку, прешавши атар Нишке Бање, напушта се дуга и широка, а надасве плодоносна Нишка котлина и улази у заштићени Парк природе „Сићевачка клисура“. Ту, код места Просек, река Нишава излази из уске и око 17 километара дуге и кривудаве, а на појединим местима и преко 400 метара високе Сићевачке клисуре. Ова лепотица међу клисурама Србије, оивичена је са севера Сврљишким, а са јужне стране обронцима Суве планине. Са Запада се у њу улази из Нишке, а на истоку се из ње излази у Белопаланачку котлину, или обрнуто. Одликује се посебном вегетацијом, бројним и прелепим видиковцима и до недавно врло наглашеним друмским транзитним саобраћајем.

На заравнима ове клисуре од давнина се узгајала винова лоза, те је овај крај познат и као Сићевачко виногорје. Скоро читав век имао је велике и познате подруме и виноградаре. Кроз клисуру је прво 1889. године пробијена и пуштена у саобраћај међународна пруга Ниш – Софија и даље за Истанбул. Много деценија касније, средином 60-их година 20. века, пробијен је и пуштен у саобраћај међународни магистрални пут Ниш–граница са суседном Бугарском, који је изградњом савременог ауто-пута, који је заобишао Сићевачку клисуру преко обронака Суве планине 2019, доста изгубио на значају.

У Сићевачкој клисури се налазе два стара и позната манастира. Један је преко пута села Сићева, високо изнад леве обале Нишаве, посвећен Пресветој Богородици, са чудотворном и познатом иконом Мајке Божије. Манастирску порту улепшавају реновиран стари конак и чесма са изворском, хладном водом. Други се налази тик уз „стари“ магистрални пут, преко пута великог каменолома Островица, и посвећен је Светој Петки Иверици. Манастир је познат по томе што су га изградиле инжењеријске јединице српске војске 1898. године и што је све до 1903. једини у Србији био под војном јурисдикцијом.

На два места Нишава је ниским бранама преграђена и направљене су две мале хидроелектране. Она старија, одакле је Ниш први пут добио електричну струју, направљена је преко пута Манастира Свете Петке, на левој обали Нишаве, 1908. године. Позната је још и по чињеници да је реч о трећој хидроелектрани по години изградње у Србији (после оних у Ужицу и Вучју), али и по томе што је била прва у државном власништву. Тридесетих година 20. века, низводно, у близини железничке станице Сићево, такође на левој обали Нишаве, саграђена је још једна хидроелектрана. Обе данас, са оригиналним деловима, производе струју у оквиру ЕПС-а, а налазе се у систему Музеја науке и технике из Београда, као заштићена непокретна културна добра.

У непосредној близини великог Сићевачког подрума, упоредо са изградњом ондашњег магистралног пута, саграђен је и хотел Сићево, а изнад манастира у Сићеву и синдикално радничко одмаралиште са рестораном. На жалост, након приватизације ови туристички капацитети данас нису у функцији. Село Сићево, као центар познатог виногорја, познато је и као седиште најстарије ликовне колоније у Србији, коју је основала позната српска сликарка Надежда Петровић, 1905. године. У Сићеву се, поред ликовне, организују и књижевна и графичка колонија, у згради старе школске зграде.

У новије време врхови и платои Сићевачке клисуре на Сврљишким планинама користе се за организовање међународних такмичења у параглајдингу, а у најактрактивнијем делу Сићевачке клисуре, Градиштанском кањону, организују се такмичења у рафтингу. На кречњачким стенама ове клисуре, и око њих, пронађене су две врло ретке и отпорне биљке, законом заштићене: Ramonda Serbica Панчић i Ramonda Nathaliae Панчић – С. Петровић (Наталијина Рамонда), названа по српској краљици Наталији Обреновић.