У разговору за „Илустровану Политику“, са креаторком ових иновативних идеја, наставницом Веселом Мачкић, сазнали смо више о инспирацији, реализацији и утицају иновативних пројеката који су обогатили школски живот ученика. Један од најуспешнијих свакако је пројекат „Здрава ужина“, али и низ других који њене ђаке учи како кроз праксу уче и касније примене то знање.
Шта вас је инспирисало да покренете пројекат „Здрава ужина“ и како је он утицао на ваше ученике?
– Идеја за овај пројекат настала је из жеље да се код ученика развије свест о значају правилне исхране и здравих животних навика још у раном узрасту. Примећивали смо да деца често долазе у школу са нездравим ужинама, попут грицкалица и газираних сокова, што негативно утиче на њихову концентрацију, енергију и опште здравље. Желели смо да им на занимљив и едукативан начин приближимо колико је важно оно што једу. Здраве ужине које садрже воће, поврће, интегралне житарице и млечне производе обезбеђују постепен и стабилан унос енергије, за разлику од индустријских производа богатих шећерима који доводе до наглих скокова и падова шећера у крви што утиче на концентрацију ученика у школи. Ове промене се директно одражавају на пажњу и способност учења – ученици су били буднији, фокусиранији и активније су учествовали у настави. Кроз радионице у оквиру пројекта као што су „Поједи дугу“, „Како светлост утиче на лист биљке“, „Смеше“ ученици су научили не само шта значи јести здраво, већ су и сарађивали међусобно, своја сазнања преносили на остале чланове породице и заједницу.
Реците нам нешто о идеји стварања органске баште у оквиру школе…
– Идеја да укључимо ученике у стварање органске баште у оквиру школе проистекла је из жеље да наставу учинимо практичнијом, повезаном са животом и природом, али и да код деце развијемо одговорност, еколошку свест и здрав однос према храни. Деца све мање времена проводе на отвореном, удаљена су од природе и често немају представу одакле долази храна коју једу. Органска башта се показала као одличан начин да спојимо образовање, здравље и екологију у јединствен и користан пројекат. Такође кроз башту деца имају прилику да самостално уређују простор у којем бораве већи део дана и да креирају школско окружење. Ученици су од самог почетка били активни учесници – од планирања и припреме земљишта, садње, заливања, па све до бербе. Кроз овај пројекат учили су о биљкама, тлу, рециклажи, компостирању, сезонској исхрани и важности очувања природних ресурса. Примењивали су знања из биологије, хемије, географије, па чак и математике и ликовне културе, јер су цртали планове баште и правили личне карте за биљке. Кроз биљке можемо учити о Србији али и о неким другим европским земљама, што је деци посебно занимљиво. Највеће користи које су ученици стекли јесу развијање осећаја одговорности, тимског духа и стрпљења. Рад у башти захтева посвећеност и континуитет, а резултат није тренутан, што је за њих било драгоцено искуство. Такође, видели су плодове свог рада, што им је улило самопоуздање и понос. Научили су колико је важно јести локално и сезонски, и многи су пренели те навике и у своје домове. Дешавало ми се да родитељи сликају парадајз на тераси или како деца раде са баком и деком у башти. Поред образовне вредности, башта је постала и простор за дружење и одмор, посебно у савременом дигиталном добу када деца често проводе превише времена пред екранима. Ђаци су показали велико интересовање и иницијативу, а то нам је најбољи доказ да овакви пројекти имају вишеструки значај – и за школу, и за заједницу. Баште су учионице на отвореном, чиме се потврђује да знање није само у клупама.
Пише Јована Миловановић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању