Плаћеничка војска је за веома кратко време успела да са украјинског ратишта стигне на двеста километара од Москве. Ту је побуна заустављена, под још не разјашњеним околностима. За посматрача са стране два су питања кључна: како је могуће да регуларне војске није било на терену, у Ростову на Дону и Вороњежу, и како је било могуће да се испланира таква акција а да за то нису знале службе безбедности, или неко из војске, и сходно томе успео да је спречи?!
Пише М. Стаматовић
Фотографије Архива
Без обзира што су многи на Западу сневали оно што би им било мило да се у Русији деси, да Путин буде свргнут с власти, од руског лидера им је стигла порука у стилу наше изреке „не липши магарче до зелене траве“. Али и Путину је на огољен начин показано да „ко с ђаволом тикве сади, о главу му се обијају“.
Много ће воде Доном протећи да би се у целини сагледало и расчивијало зашто и шта се заправо десило у Ростову на Дону 23. и 24. јула. На снази је какофонија изјава, (не)званичних аналитичара, података из добро (не)обавештених извора, прогноза упућених у руске (не)прилике…, а руско-украјински сукоб пуном снагом улази у јул, другу годину заредом.
На мети Шојгу и Герасимов
Зашто је дошло до освајања Ростова на Дону, а потом и напредовања ка Москви, може се закључити из изјава Јевгенија Пригожина, власника приватне војне компаније (ПВК) Вагнер (62). Дуго сакупљано незадовољство према руском Министарству одбране на чијем је челу генерал армије Сергеј Шојгу (68) кулминирало је 23. јула када је руска војска ракетирала један од Вагнерових кампова у Украјини и, према Пригожину, убила тридесет његових бораца… Пригожин је одлучио да заустави „зло које наноси војно руководство“.
– Има нас 25.000 и ми ћемо разбистрити због чега у земљи влада хаос – био је одлучан Пригожин.
Без задршке, поставио је ултиматум: или ће војни врх да буде смењен, пре свих Шојгу и начелник Генералштаба Валериј Герасимов. Ако се то не деси, запретио је, доћи ће са својим војницима у Москву и сам их ухапсити.
Убрзо је стигао одговор Министарства одбране у којем се наводи како регуларне јединици нису гађале војни камп Вагнера. Федерална служба безбедности (ФСБ) је такође објавила да је покренут кривични поступак за подстицање на побуну, а у Москви је проглашено стање високе приправности за војно-безбедносне структуре.
Другог дана побуне, група вагнероваца заузела је Ростов на Дону, град у близини украјинске границе са 1,8 милиона становника, 35 километара далеко од Азовског мора, који је један од главних логистичких ценатара преко којих руска војска пребацује опрему и војнике на фронт у Украјини. Вагнеровци су, практично без испаљеног метка, заузели све битне зграде и тачке у граду, а на снимцима који су се ширили друштвеним мрежама се види да локална полиција није пружила никакав отпор. Следећа станица на путу за Москву био је град Вороњеж, са више од милион становника, које су вагнеровци заузели, уништавајући успут хеликоптере руске војске.