Kriza u Venecueli – krah Bolivarskog sna

Dva ruska bombardera TU- 160 sletela su u Venecuelu. Reč je o najvećim supersoničnim bombarderima u istoriji ratne avijacije. „Beli labudovi“, kako im tepaju, mogu da nose konvencionalne ili nuklearne krstareće rakete s dometom od tri i po hiljade kilometara. Vazdušna razdaljina između Karakasa i Vašingtona iznosi nekoliko stotina metara više od 3.313 kilometara. Pet dana pre nego što su ruski bombarderi sleteli u prijateljsku Nikolasu Maduru vojska nije okrenula leđa posetu Bolivarskoj Republici Venecueli (Republika ime nosi po Simonu Bolivaru, južnoameričkom borcu protiv kolonizatora s kraja 18. i u prvim decenijama 19. veka), predsednik ove južnoameričke države Niko- las Maduro u Moskvi je potpisao ugovore vredne pet milijardi dola- ra namenjenih povećanju proizvodnje nafte i dogovorio da ruske kompanije ulože još milijardu dolara u rudarstvo, posebno u eksploataciju zlata. Uz ove milijarde ide još jedanaest koje je Rusija dala Venecueli u poslednje dve decenije za kupovinu oružja, naravno, ruskog. Ove su „bajate“ vesti, s početka decembra, ali one jednostavnije i jasnije od široke analitike objašnjavaju zbog čega se Huan Gvaido (35), predsednik Republičke skupštine u kojoj opozicija ima većinu, na mitingu pristalica opozicije u Karakasu, 23. januara, samoproglasio za privremenog predsednika države, a istog trena ga je priznao Vašington. Ekspresno, odmah posle Trampove objave, Gvaida za privremenog predsednika Venecuele priznale su i Kanada, Brazil, Argentina, Kolumbija, Paragvaj, Čile, Peru, Gvatemala…

Nastavak pročitajte u broju 3132.