Криза у Венецуели – крах Боливарског сна

Два руска бомбардера ТУ- 160 слетела су у Венецуелу. Реч је о највећим суперсоничним бомбардерима у историји ратне авијације. „Бели лабудови“, како им тепају, могу да носе конвенционалне или нуклеарне крстареће ракете с дометом од три и по хиљаде километара. Ваздушна раздаљина између Каракаса и Вашингтона износи неколико стотина метара више од 3.313 километара. Пет дана пре него што су руски бомбардери слетели у пријатељску Николасу Мадуру војска није окренула леђа посету Боливарској Републици Венецуели (Република име носи по Симону Боливару, јужноамеричком борцу против колонизатора с краја 18. и у првим деценијама 19. века), председник ове јужноамеричке државе Нико- лас Мадуро у Москви је потписао уговоре вредне пет милијарди дола- ра намењених повећању производње нафте и договорио да руске компаније уложе још милијарду долара у рударство, посебно у експлоатацију злата. Уз ове милијарде иде још једанаест које је Русија дала Венецуели у последње две деценије за куповину оружја, наравно, руског. Ове су „бајате“ вести, с почетка децембра, али оне једноставније и јасније од широке аналитикe објашњавају због чега се Хуан Гваидо (35), председник Републичке скупштине у којој опозиција има већину, на митингу присталица опозиције у Каракасу, 23. јануара, самопрогласио за привременог председника државе, а истог трена га је признао Вашингтон. Експресно, одмах после Трампове објаве, Гваида за привременог председника Венецуеле признале су и Канада, Бразил, Аргентина, Колумбија, Парагвај, Чиле, Перу, Гватемала…

Наставак прочитајте у броју 3132.