Периферија Јонских острва, једна је од 13 покрајина у Грчкој. Смештена је на крајњем западу и обихвата сва Јонска острва (осим Китере). Ако се у обилазак долази са копна,стиже се преко Превезе (што значи пролаз), града који је седиште покрајине Епир. Налази се у јужном делу покрајине, односно на мореузу у заливу Артана, обали Јонског мора и посебно је занимљив. За време владавине римљана у II веку п.н.е. град се звао Никопољ (град победе), а из тог периода позната је чуве- а битка у којој је Октавијан Август, први римски цар, победио Марка Антонија и краљицу Клеопатру. Затим долази до владавине Византијаца и Турака Османлија о чему сведоче и остаци тврђаве. Чувена битка код Превезе, између Турака и хришћана, 1538. године десила се под Папиним вођством, а део савремене Грчке, Превеза је постала тек 1913. године. акон Превезе, пут се даље мора наставити према Лефкади и градићу Нидри до бродова који воде у оби- азак Јонских острва. На програму су ближа или даља острва, од седам највећих: Крф (са Пакси и Антипакси острвима) чини засебну општину, али припада групи Јонског архипелага са Лефкадом, Кефалонијом, Итаком и мањим: Меганисија, чувеним Скорпиосом, заједно са више мањих острва и већим Закинтосом, који је најјужније. Пространи крузер „Нидри стар“ са три палубе, на који стаје око 500 туриста, у обилазак креће на пут ујутро и враћа се увече, али након толико тога што се види и доживи, утисак је као да смо боравили неколико дана на сваком од њих.
Лефкада
Омиљено летовалиште многих туриста, Лефкада, четврто је по величини острво Јонског архипелага, овршине око 300 км2. Одвојена је од опна узаним мореузом који је премошћен покретним мостом на баржама, ли се до острва може стићи и тунелом угим 1200 метара, који је изграђен спод мора. Лефкада је добила име по вом најјужнијем рту, Лефкатаса, који е у античко доба носио назив Лефкос етра (бели камен) јер је острво углавном прекривено белим стенама и зеленим растињем. Кршевито и брдовито острво са неколико малих плодних долина чувено је по нетакнутој природи и прелепим пешчаним плажама: Порто Кацики, Егремни, Катисма, Пефкулиа, Јалос и Милос. Кристално чисто море Крузером у пећ ину оје је овде невероватно плаво – тиркизне боје са белим ситним песком који се на сунцу пресијава попут сафира, па и не чуди што су и најбогатији људи, попут Роналда Аврамовића и чувеног Ђорђа Арманија управо на Лефкади изградили своје виле за одмор.
Постојбина Одисеја – Итака
Пут се наставља према осталим острвима, а простор између суседних острва забели се од једрилица и сурфера који крећу на пловидбу у поподневним сатима када свакодневно дувају повољни ветрови.Општина Итака састоји се од острва Итака и околних мањих острва и хриди. Острво које крије пећину, подземно језеро нимфи – Мелисани, али своју славу дугује грчким митовима, па је широм света познато по Хомеровим еповима „Илијади“ и „Одисеји“, као постојбини грчког хероја Одисеја. Итака у литератури означава жудњу за завичајем и повратак, а настањена је још од другог миленијума п. н.е. У Микенском периоду била је седиште области Кефалоније, Римљани су је освојили у другом веку, а касније, постаје део Византијског царства. Нормани су владали у 12. и 13. веку,а после кратке владавине Турака, Венеције, Француза и крајем 19. века Енглеза, постојбина Одисеја, тек 1864. године, припојена је Грчкој. Због богате историје, али и прелепе плаже, до које се долази само преко мора,b где је песак толико ситан да када улазите у воду имате осећај да ходате по белом сомоту, Итака је изузетно атрактивна за туристе и то је један посебан доживљај који никако не треба пропустити.
Кефалонија
Јужно од Лефкаде и Итаке долази се до Кефалоније, острва мира и спо-која, а уједно, највећег острва Јонског архипелага, површине око 780 км2. Названо је према митолошкој фигури Кефалусу, а могуће је и да назив има везе са изгледом, па га називају и „острво са главом“ (кефалус на грч-ком значи глава). Главни град и лука на острву још од 1757. године је Агростоли, који је претрпео велике штете након земљотреса 1953. године, али најпопуларније и најшармантније ме-сто Фискардо, у које смо се усидри-ли, није страдало.
Наставак прочитајте у броју 3120.