Кроз скривене кутке наше земље, уз тиркизно и моћно Крупајско врело, води нас Светлана Крсмановић, жена чији се професионални пут у свету вина и угоститељства природно надовезује на истанчан осећај за лепоту, аутентичност и добре укусе. Док свакодневно спаја људе и традицију, Светланина највећа животна улога је она мајчинска, поносна је на своја два сина са којима, у сарадњи са туристичком агенцијом Стар Турс Панчево, страствено истражује скривене пределе Србије. Кроз породична путовања, излете и све израженију сконост према камповању, она малишанима преноси љубав према природи, док нам у овој репортажи открива због чега су оваква места најбољи лек против градског стреса и мирна оаза који нам је свима потребна.
Светлана, Крупајско врело је данас изузетно популарно и привлачи велики број посетилаца, али ви сте га први пут видели пре скоро деценију, у потпуно другачијем амбијенту. Колико се то искуство разликовало од данашњег и шта је то што вас је тада купило за сва времена?
– Постоје места која обиђете једном и остану вам лепа успомена. А постоје и она која вам се заувек увуку под кожу. За мене је управо такво место Крупајско врело. Први пут сам га посетила пре готово десет година, када оно још није било толико популарно као данас. Тада није било великих гужви, друштвених мрежа препуних фотографија и снимака, нити редова људи који чекају да направе савршену фотографију. Управо због тога сам могла потпуно да доживим његову лепоту. Сећам се да сам, чим сам угледала нестварно тиркизну боју воде, остала без текста. Нисам могла да верујем да се овакав призор налази у Србији. Имала сам осећај као да сам се одједном нашла негде далеко, у некој егзотичној земљи, а заправо сам била на свега неколико сати вожње од Београда. Од тог дана Крупајско врело заузело је посебно место у мом срцу. Враћала сам му се више пута и сваки пут ме је подједнако одушевило.
Шта је оно што Крупајско врело, са својим специфичним тиркизним језером и окружењем, пружа посетиоцима и због чега се стиче утисак да овде време потпуно успорава?
– Крупајско врело налази се у подножју планине Бељанице, у срцу Хомоља, и важи за једно од најлепших крашких врела у Србији. Кристално чиста вода, која током целе године задржава температуру од око 9 до 11 степени Целзијуса, избија из пећине и ствара мало језеро препознатљиве тиркизно-смарагдне боје. Окружено је шумом, стенама и нетакнутом природом, због чега многи кажу да изгледа као да је изашло из бајке. Најлепше од свега је што, чим стигнете, имате осећај да време успорава. Нема градске буке, нема журбе. Чује се само жубор воде, цвркут птица и шум ветра кроз крошње. То је оно што ово место чини посебним. Није у питању само његова лепота, већ осећај мира који пружа.
Пише: Јована Миловановић
Фотографије: Светлана Крсмановић, Наташа Јаковљевић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању