PRIČA O JEDNOM SOKAKU
Kruševačka Skadarlija

Kuće u Karadžićevoj su građene u stilu narodnog graditeljstva karakterističnog za drugu i treću četvrtinu 19. veka, a ima i onih iz prve polovine 20 stoleća. Kako se došlo do imena Grčki šor? Kaže priča da su u oblikovanju i stvaranju ove ulice učestvovali trgovci i majstori grčkog i cincarskog porekla iz severnih delova Grčke – iz Aresciste, predala Zagorja u Epiru, kraja oko Janjine, ali i iz Moreje. Karacidis Ljota je takođe sa prvim Grcima pečalbarima iz Epira 1785. godine došao u Kruševac i u glavnoj ulici sazidao prvu kafanu „Mali Pariz“, a potom i „Pariz“, u samom centru grada, gde se danas nalazi čuvena „Kocka“. Karacidis je bio i vlasnik kafane „Carigrad“. Kafane Grka u Kruševcu bile su još i: „Car Lazar”, „Srpski kralj“, „Kolovoz“, „Top“, „Ljotić“.

Kako se pretpostavlja Grci su u Karadžićevoj ulici gradili kuće najstarijeg tipa, ali u njima nisu živeli. Kao ulica koja je jedna od retkih koja je sačuvala specifičnost stanovanja i svih tipova kuća starog Kruševca, početkom devedesetih godina 20. veka zalaganjem arhitekte Predraga Vertovšeka proglašena je kulturno-istorijskom prostornom celinom velikog značaja.

Karadžićeva ulica ima i kuće građene čuvenim moravskim stilom. Jedna od takvih je Begova kuća, koja nije čuvena po nekom svom arhitektonskom rešenju nego po ljudima koji su u njoj živeli. Kuća se, zapravo, nalazi na uglu Jug Bogdanove i Karadžićeve ulice i izvesni podaci ukazuju na to da je u tursko vreme bila neka vrsta carinarnice. Kada je nastupilo oslobođenja 1833. godine, ovu kuću je kupio istaknuti političar kruševačkog kraja iz sredine 19. stoleća Živko Šokorac. U vlasništvu Petra Popovića, pomoćnika okružnog načelnika, bila je nakon toga. Kuća, odnosno brdo na kojem se ona nalazi, iz tog razloga je dugo nosilo naziv Pomoćnikovo brdo. Iako uslovno za stanovanje, danas, zbog nemara i nekih zakonskih propisa, nalazi se u veoma lošem stanju i propada.

Kroz Karadžićevu, u trenutku dok smo prolazili sreli smo malo Kruševljana, koji nisu bili radi razgovoru. Koga da pitamo nešto kad nigde nikog nema. Kao jedinu osobu sretosmo u dvorištu kafea „Niki 999“ jednu damu koja nam reče: „Ovo vam je kruševačka Skadarlija“ . Koliko toliko, ipak se pojavi neko.

Kako završiti priču o Karadžićevoj nego o Kruševljanima, koje i kad pitate nešto uvek govore u deminutivima. Kod njih možete zapaziti u pričanju te male, male reči, pa će vam oni uvek reći umesto kuće – kućica, umesto ulice – uličica, umesto kocke – kockica. Kakva je onda ovo reportaža: na kruševački način – reportažica. Kakva priča o Karadžićevoj ulici – pričica. Koje su još lepe reči na to jedno k – kišobrančić, krajić, kružić, keksić. Kruševčki. Kako drugačije.

 

Tekst i fotografije Vesna Todorov

Opširnije pročitajte u našem štampanom izdanju