Фатмир Латифи, имам у џамији Шипоље, у јужном делу Косовске Митровице, каже да је од 1999. на Космету почињено више од 1.500 крвних освета или како они то кажу братоубистава међу Албанцима. Истовремено, како наводе неки медији у Приштини, има и више стотина фамилија које су затворене због крвне освете.
Имам Латифи је најпозванији да говори, о овом никад искорењеном проблему Албанаца, јер баш он обавља чин помирења крвно завађених породица у џамији већ скоро две деценије. Када смо покушали телефоном да разговарамо са Фатмиром Латифијем о овој теми, рекао је да није време сада за то, посебно за београдске медије и да ће касније размислити.
Крвна освета је средњовековни обичај и најпознатија код Албанаца као злогласно правило Леке Дукађинија „Око за око, зуб за зуб“.
Сукоб две породице, започете убиством члана једне од њих, наставља се међусобним убијањем. Породица убице дугује крв породици убијеног и дуг се враћа само убиством мушкараца. Помирење се тешко постиже и догађа се евентуално након 20, 30 и више година међусобног убијања.
Крвна освета дубоко је укорењена у албанском друштву, а формално је призната као легитиман акт у зборнику средњовековних племенских закона познатом као „Канон Леке Дукађинија“. Ту се каже да „уколико један човек убије другога, мушки члан породице жртве мора узвратити истом мером“.
– Разлог толиког броја убистава на Косову (иако не могу да верујем у тако велику цифру) јесу поремећени друштвени односи и слабо функсионисање судства на послератном Космету. Кад су уверени да судови неће ваљано урадити свој посао онда су људи су склони да сами доносе пресуде – каже професор политичких наука и политички аналитичар из Косовске Митровице Неџмедин Спахиу, и додаје: – Постоји дух помирења крвно завађених породица и тај дух се жели подићи на виши ниво у друштву.
Текст и фотографије: Зоран Влашковић
Опширније прочитајте у нашем штампаном издању